"Zašto smo Karadžić i ja bili na suprotnim stranama?"

Dok ga je Karadžić ispitivao, Žepinić, koji je do rata bio zamenik ministra unutrašnjih poslova BiH, posvedočio je da su oni bili "na dve potpuno suprotne strane".

Žepinićeva strana, kako je opisao, nastupala je "s tezom zajedništva i obezbeđivanja mira po svaku cenu u BiH, a time i na prostorima čitave Jugoslavije".

Na Karadžićevu tvrdnju da se i on zalagao za "očuvanje Jugoslavije", Žepinić je uzvratio da se u tom zalaganju lidera Srpske demokratske stranke nije govorilo "precizno šta znači ta Jugoslavija".

"Ja sam Jugoslaviju podrazumevao od Đevđelije do Triglava, a ne Jugoslaviju koju ste vi zagovarali, neku krnju Jugoslaviju, Jugoslaviju sa velikom Srbijom, malom Hrvatskom, velikom Hrvatskom, podeljenom Bosnom", kazao je svedok.

Po optužnici koja Karadžića tereti za genocid i druge zločine u BiH, on je bio učesnik u udruženom zločinačkom poduhvatu čiji je cilj bilo trajno uklanjanje nesrpskog stanovništva sa velikog dela teritorije BiH koji bi zatim bili uključeni u ujedinjenu srpsku državu.

Na Karadžićevo pitanje kakav je njegov stav bio o nezavisnosti BiH, svedok je odgovorio: "Vi ste podrazumevali da BiH ne može biti nezavisna država, nego da mora biti sastavni deo Jugoslavije bez Hrvatske i Slovenije. I da je to Jugoslavija bez samostalnosti BiH". Podsetio je da su neki krnju Jugoslaviju nazivali i "Srboslavijom".

"Presudnim danom za BiH", Žepinić je nazvao 15. oktobar 1991. kada je SDS "demonstrativno" napustila republičku skpuštinu, nakon što je doneta odluka o raspisivanju referenduma o nezavisnosti BiH, uprkos njenom protivljenju.

Opisujući raspravu, Žepinić je Karadžiću rekao: "Vi ste izjavili da će Bosna nestati za dva dana i da će 400.000 ljudi poginuti u Sarajevu... na šta je (lider SDA) Alija Izetbegović odgovorio da će žrtvovati mir za suverenitet BiH". Žepinić je dodao da je on na to rekao: "Ova dvojica nam donose rat".

Upitan da li se ikada osvedočio da je Karadžićeva namera bila da su Muslimani i Hrvati progone sa područja "srpskog entiteta", svedok je ogovorio negativno, podvlačeći da bi Karadžić "bio uhapšen" da je to zagovarao.

Žepinić je nekoliko puta odbio da odgovori na Karadžićevo pitanje da li je on kao lider SDS bio netolerantan i da li je mrzeo Muslimane i Hrvate.

"To je pitanje, dr Karadžiću, na koje je vrlo teško odgovoriti. Da li ste vi lično nekog mrzeli, to je vaša stvar", odgovarao je Žepinić, govoreći zatim o netoleranciji unutar vladajuće koalicije SDS-SDA-HDZ koja "ni o dnevnom redu nije mogla da se dogovori" pre rata u BiH.

Nešto ranije, svedok je opisao da je Karadžić, sa kojim je, kako je napomenuo, ostao u dobrim odnosima, kao politički lider bilo sklon agresivnom ponašanju, pretnjama i psovkama, što je bilo suprotno njegovom privatnom ponašanju.

Posle Žepinića, Karadžić je pred sudije, kao svedoka odbrane, izveo bivšeg predsednika SO Rogatica Tomislava Batinića, koji je za izbijanje sukoba u tom gradu u maju 1992. okrivio Muslimane.

Kao i prethodni rogatički svedok Mile Ujić, Batinić je tvrdio da u lokalnoj srednjoj školi nije postojao logor u koji su srpske snage prisilno zatvorile Muslimane, nego "privremeni smeštaj".

Negirao je, međutim, da je srpski krizni štab u gradu naredio pretvaranje škole u centar za zadržavanje muslimanskih civila i tvrdio da srpske vlasti nikada nisu imale nameru da progone Muslimane.

Pošto mu je u unakrsnom ispitivanju, tužiteljka Katrina Gustafson (Catrina Gustaffson) predočila iskaze svedoka, dokumenta VRS i druge dokaze o progonu i zlodelima nad Muslimanima u rogatičkoj srednjoj školi, Batinić je odgovorio da je centar bio "u nadležnosti Rogatičke brigade VRS" i njenog komandanta Rajka Kušića.