Žitarice na stotine načina

Inače, sve žitarice pripadaju porodici trava, a jestivo zrnjevlje su njihovi plodovi bogati ugljenim hidratima, belančevinama, vlaknima, vitaminima, mineralima, visokovrednim kiselinama… Nažalost, uglavnom se koristi belo brašno, koje se dobija od oljuštenog zrna, pa samim tim gubi puno zdravih sastojaka.

Ne bismo li aktivnije pomogli zdravlju, ali i isprobali nove, zanimljive ukuse, predlažemo sledeće kombinacije zdrave i ukusne hrane koja se na našim stolovima retko sreće:

Pšenica ne mora da bude dosadna: osim tamnog integralnog brašna, probajte cous cous (kus-kus) i bulgur - oba proizvoda dobijaju se od pšenice, kratko prokuvane ili barene, pa se vrlo kratko kuvaju (cous cous je dovoljno preliti vrućom vodom). Sjajna su podloga za salate ili kao prilog bilo kom jelu koje uobičajeno služite s pirinčem.

Palenta je staro domaće jelo – uvedite je češće u jelovnik umesto pirinča ili testenine. Ali, nemojte ostati na klasici – palenta se može zapeći, ali i poslužiti u pravljenju pudinga, kolača i drugih maštovitih, slatkih i slanih jela.

Mnogi su alergični ili pokazuju netoleranciju na laktozu, a čak i oni koji vole mlečne proizvode, znaju da se iznenade osveženju koje pruža povremena zamena masnog životinjskog mleka ili sira zobenim ili rižinim. Bojite li se šećera, zamenite ga sladom: to je slatka masa nalik medu (najčešće se dobija od ječma, riže ili kukuruza).

Müsli (pahuljice) srećom su vrlo rašireni, ali umesto skupih, unapred pripremljenih mešavina, kupite više paketića 'golih' pahuljica i pomešajte ih s malo mekinja, suvim ili svežim seckanim voćem, semenkama, orašastim plodovima, a volite li slatko, dodajte med ili slad.

Još je bolje dva do tri puta nedeljno umesto pahuljica pojesti kuvanu kašu (najbolje su heljdina ili zobena). Zobena kaša priprema se od pahuljica, a heljdina od zrna. Obe se mogu koristiti u slanim i slatkim jelima, pa kad savladate doručak, poslužite heljdu sa krompirom i kobasicama, u sarmi, kao prilog povrću, ribi, mesu ili kao nadev u pripremi jela.

Amarant i quinoa (kinoa) neverovatno su vredne američke žitarice koje su do nas stigle tek poslednjih godina. To su vrlo stare i otporne vrste, sitnog zrna, a sadrže neke sastojke koje uopšte ne očekujemo u žitaricama. Obe su vredan izvor belančevina (a samim tim i vrednih aminokiselina), posebno u prehrani vegetarijanaca. Sadrže i puno vlakana, kalcijuma,gvožđa, fosfora, vitamina gotovo svih grupa.

Nekad se pod pojmom riža mislilo na belo duguljasto zrno, ali i to se, srećom, promenilo: mnogi znaju da je integralna (smeđa) nutritivno neuporedivo vrednija od bele, rafinirane, a u nekim trgovinama mogu se kupiti i crvena i crna (divlja riža). Sve vrste integralne riže bogate su vlaknima, mineralima i vitaminima, a zahvaljujući skoro svim vitaminima grupe B, odlična je za mozak i nervni sistem.