Briselski rez ne pogađa Srbiju

Savez Angela Merkel - Dejvid Kameron skresao je budžet Unije po prvi put u istoriji pa će birokratija Brisela umesto s predloženih trilion i 33 milijarde evra raspolagati s 960 milijardi. Dok se još vaga ko su sve najveći gubitnici reza, gotovo da je izvesno da zemlje kandidate, među kojima je i Srbija, neće biti nešto značajne pogođene i moći će da računaju na tek neznatno manje sredstava iz pristupnih fondova Unije.
 

- Pobedila je filozofija štednje koju nosi Merkelova, ali i Velika Britanija. Smanjenjima su zahvaćeni i pretpristupni fondovi - kaže profesor ekonomije Mihailo Crnobrnja.

Za utehu Srbiji je to što je smanjenje od 3,5 odsto na nivou celog budžeta relativno malo i to što Hrvatska ove godine postaje punopravni član Unije, te ta zemlja više neće koristiti pretpristupne, već kohezione fondove Unije. Pored toga, Srbija još nije u stanju da iskoristi čak ni ponuđeni novac, jer za to nema administrativne kapacitete, ističe ambasador Francuske u Beogradu Fransoa-Gzavije Denio.

- Srbija ima na raspolaganju 1,4 milijardi evra iz budžeta EU. Izgleda da se, međutim, postavlja pitanje apsorpcionih mogućnosti i kapaciteta Srbije da taj novac iskoristi - izjavio je Denio.

On je najavio da će naredni budžet EU, namenjen zemljama koje teže članstvu u Uniji, biti povećan na 14 milijardi evra. Ambasador Denio je podsetio da je u budžetu Unije, u okviru IPA pretpristupnih fondova, za period 2007-2014. godine bilo predviđeno 11,7 milijardi evra za osam zemalja na putu ka EU i to Hrvatsku, Srbiju, BiH, Crnu Goru, Albaniju, Makedoniju, Tursku i Island.

U tek izglasanom budžetu, koji se još može menjati presipanjem u Evropskom parlamentu, finansijska pomoć tim zemljama, bez Hrvatske je oko 10,4 milijardi evra, što je zapravo više novca kad se uzme u obzir da ga Hrvatska neće koristiti.

Za nas je najvažnije da ono što nam se nudi pametno iskoristimo, smatra Tanja Miščević, profesorka na beogradskom Fakultetu političkih nauka i bivša šefica Kancelarije za pridruživanje EU.

- Naša efikasnost je tu sjajna i uspeli smo projektima da privučemo više od 90 odsto opredeljenog novca za zemlje kandidate, odnosno potencijalne kandidate. Bilo je približno 200 miliona evra godišnje, odnosno 1,4 milijardi do kraja decenije - kaže ona.
 

Svaki evro mora da se pravda Sa 2,4 milijarde evra EU najveći je donator Srbije u poslednjih 12 godina. Ali, za Srbiju se ove i iduće godine stvari menjaju u još jednom pogledu. Naime, umesto da Brisel upravlja novcem za Srbiju, ubuduće će to činiti vlada, pošto do 2014. dobije akreditaciju za upravljanjem tim novcem. - U praksi to znači da se nadležnost u raspisivanju tendera, zaključivanju ugovora, plaćanju i kontroli trošenja sredstava prebacuje na Vladu Srbije. Očekujemo akreditaciju polovinom 2013. godine. Svaki evro mora da se pravda. Svaka nepravilnost biće registrovana i novac će morati da se vrati - kaže Ognjen Mirić iz Kancelarije za evrointegracije.  Investitori sve prate Da li je neka zemlja kandidat koji pregovara ili stagnira, jako je važno jer to govori o ambicijama i perspektivi zemlje, ističe Tanja Miščević. - To je znak za investitore, za međunarodne finansijske institucije. Kad neko iz EU želi da investira u državu van Unije, i te kako se raspituje o odnosima EU s tom zemljom i kuda ta zemlja ide. Zato nikako nije svejedno hoćemo li i kada pregovore otvoriti - kaže Miščevićeva.