"Za džabe nema dobrog javnog servisa"
- Procenat naplate u Beogradu je 63 odsto, a u Novom Sadu čak 70 odsto. Dakle, ljudi žele javni servis. U doba najbolje naplate, pre početka krize, Beograd je takođe plaćao 70 odsto, a RTS je godišnje prihodovao 106 miliona evra od pretplate i marketinga. Prošle godine prikupili smo samo 67 miliona evra - kaže Tijanić.
Vlada je prošle nedelje RTS-u odobrila i beskamatni kredit od 1,8 miliona evra, što je, međutim, samo mali deo potreba sistema koji ima 4.000 zaposlenih, Simfonijski orkestar, četiri hora, 30-ak dopisništava u svetu...
Višak 1.000 zaposlenih
- Socijalni program je urađen. Ipak, nije lako u Srbiji u ovom trenutku 1.000 ljudi i njihove porodice oterati na kontejner - kaže Tijanić. Prema ranijem dogovoru sa državom, "prekobrojni" su dobili 200 evra po godini staža. Odlaskom 1.000 ljudi, RTS bi godišnje bio oslobođen troška od oko 12 miliona evra. |
Država, s druge strane, nikako da pronađe sistem naplate pretplate koji bi omogućio finansijsku nezavisnost RTS-u. Jedan od predloga je da se primeni isti princip kao u Hrvatskoj, gde se pretplata naplaćuje u obliku poreza. Svi zaposleni građani, naime, imali bi svoj poreski broj, preko kojeg bi se kontrolisala primanja, a u slučaju da neko ne plati pretplatu, taj iznos bi mu automatski bio skidan s računa. Budžet HRT-a je, inače, oko 240 miliona evra.
Finansijska samostalnost javnog servisa omogućila bi, međutim, javnom servisu i uređivačku nezavisnost, što se vlastima, prema mišljenju Omera Karabega, dugogodišnjeg urednika dnevnika na Televiziji Beograd, a već dve decenije novinara praškog Radija "Slobodna Evropa", ne bi svidelo.
- Iako živim u Pragu, pratim program RTS i poredim ga sa češkim javnim servisom, koji je neuporedivo kvalitetniji. Kada oni dovedu premijera ili predsednika u Dnevnik, novinari samo što im gaće ne skinu, insistiraju na odgovorima, ne dopuštaju im da guslaju svoju priču. Isti tretman imaju i vlast i opozicija - kaže Karabeg za "Blic" i dodaje da je RTS više državna televizija nego javni servis. Upravo zbog toga, ali i zbog nemaštine, građani, prema njegovom mišljenju, sve manje plaćaju pretplatu.
Pretplata je zakonska obaveza i u Češkoj i plaća se posebno za televiziju - 135 kruna (oko 600 dinara), a posebno za radio - 45 kruna (oko 200 dinara) mesečno.
RTV Slovenija se većim delom finansira od pretplate, koja na mesečnom nivou iznosi oko 12 evra. U Crnoj Gori pretplata je ukinuta pre skoro četiri godine jer nije imala učinka, u Mađarskoj se javni servis finansira iz budžeta, a pretplatu plaćaju samo ugostiteljski objekti. Ova obaveza ukinuta je i u Španiji i Bugarskoj.