"Rusi ne mogu i ne treba da budu veće patriote od Srba"
"Rusija je više puta izjavila da neće priznati Kosovo pre nego što ga Srbija prizna. I mi se držimo tog stava. O kakvoj još političkoj podršci možemo govoriti? Ako neke snage u Srbiji očekuju da će Rusija uticati na srpsko rukovodstvo, koje se često nije ponašalo
patriotski, onda ću razbiti takva očekivanja. Rusi ne mogu i ne treba da budu veće patriote od samih Srba", rekao je Rešetnikov za Večernje novosti.
"Srbija se ukrcava na brod koji tone"Rešetnikov je ocenio da Evropska unija puca po svim šavovima, a da uporna želja srpske vlade, uključujući i predsednika Tomislava Nikolića da uđe u EU, liči na pokušaj da se "ukrca na brod koji tone". |
On je ocenio da je Srbija svoju poziciju precizirala Platformom o Kosovu i Metohiji i da je to dokument od kojeg ne može i ne treba da odstupi, a da Rusija podržava nastojanje Beograda da se ta borba vodi u okviru međunarodnog prava i u okviru Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN.
Govoreći o ruskom viđenju razvoja međunarodnih odnosa, ruski general je rekao da se Rusija zalaže za višepolarni svet, koji je predsednik te zemlje Vladimir Putin proklamovao kao "evroazijski".
"Sastavni deo tog saveza može biti, verujem i da hoće, savez pravoslavnih slovenskih naroda. Rusija i Srbija - deo su jedinstvene pravoslavne civilizacije, imamo isti duhovni i kulturni kod. Mi smo prinuđeni na zajedničku budućnost, svidelo se to takozvanim
prijateljima Srbije na Zapadu ili ne", rekao je Rešetnikov.
Komentarišući želju Srbije da postane članica EU, direktor Instituta za strateška pitanja Rusije je rekao da je u toj zemlji nejasna želja većeg dela srpskog političkog establišmenta da po svaku cenu postane članica te Unije.
"Da li Srbiju u evropskoj porodici čeka bar nešto lepo? Kakvu ulogu Srbija može da igra u jedinstvenoj Evropi? Očigledno je da će najkonkurentnije grane srpske privrede biti razrušene, jer nikome u Evropi nisu neophodni konkurenti. Ti procesi nisu novi, oni se odvijaju već deset godina. Pristupanje EU mnoge asocira na mogućnost
bezviznog kretanja u šengenskoj zoni, ali Bugarska i Rumunija pokazuju da i s tim može biti problema", rekao je on.
Rešetnikov je ocenio da su reforme s početka 21. veka u Srbiji bile katastrofalne i da ne treba ni govoriti o reformama već o svesnom i planskom rušenju nacionalne ekonomije.
"Kada je u predizbornoj kampanji Tomislav Nikolić govorio o borbi sa oligarsima, čak pominjući kao mogućnost i "reprivatizaciju", to je zvučalo logično i razumno. Međutim, još se ne primećuju nikakve ozbiljnije strukturalne izmene u privredi Srbije. Naprotiv, kako pokazuju analize srpskih i zapadnih medija, u kabinetu Nikolića nije malo onih koji su, izgleda, u bliskoj vezi s tim istim tajkunima", rekao je on.