Suđenja i posle zatvaranja Tribunala

"To je mehanizam koji će se aktivirati kada neko od optuženih bude uhapšen. To je značajna poruka međunarodne zajednice iz koje proizlazi da, kad god se uhapse (Ratko) Mladić ili Goran Hadžić, protiv njih će se voditi krivični postupak pred međunarodnim sudom", rekao je Bramerc.

On je naveo da je hapšenje Mladića jedan od apsolutnih prioriteta njegove službe, da je izuzetno važno za žrtve u regionu, Tribunal, kao i za kredibilitet međunarodne zajednice.

"Ne može se prihvatiti da se neko kao general Mladić nalazi verovatno u srcu Evrope, a da ne može biti uhapšen", rekao je Bramerc za "Dojče vele".

On je dodao da je očekivao da Mladić bude uhapšen posle hapšenja bivšeg predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića u julu 2008. godine.

"Mi smo se nadali da će se to već dogoditi u prošlosti, naročito poslije hapšenja Karadžića. Bilo bi najbolje da se postupak protiv njih dvojice vodi zajedno, jer su oni, po teoriji Tužilaštva, bili udruženi u zajedničkom zločinačkom poduhvatu", rekao je Bramerc.

Govoreći o saradnji vlasti Srbije sa Haškim tribunalom, Bramerc je rekao da ona nije uvek bila perfektna, ali da posle dolaska nove vlade prošle godine postoji veća spremnost za saradnju i da policija i službe bezbednosti kvalitetnije rade.

Komentarišući stavove Srba i Hrvata u BiH da je Tribunal suviše blagonaklon prema Bošnjacima koji su počinili ratne zločine, Bramerc je rekao da je sigurno da sud nije perfektan.

"Sud je ukupno podneo 161 krivičnu prijavu, a moguće je da postoje hiljade njih koji su počinili zločine. Međunarodni krivični tribunal samo delimično može da vodi procese, ali, na sreću, mi već pet godina imamo značajne partnere u regionu", istakao je on.

Na pitanje da li to znači da Srbija može da pristupi Evropskoj uniji i bez hapšenja Mladića, Bramerc je odgovorio da je njegov zadatak da se saradnja sa Tribunalom razvija, a da je na EU da odluči kakvu će političku težinu dati analizama Haškog suda.