"Viski" me vinuo na estradu
- Bio sam hotelski pevač, carinski manipulant pri špediciji. Kao mlad pretovarao sam lubenice sa vagona u kamion, krao kajsije. Čini mi se da mi je muzika i pomogla da krenem pravim putem. Pre nego što je počeo rat '90-ih godina, moj život u Mostaru izgledao je skoro idilično. Imao sam svoj lokal Kabare, odmah pored Starog mosta i lepo sam ga sredio. On je bio siguran izvor prihoda i moja porodica je lepo živela. S druge strane povremeno sam imao pevačke angažmane i to sam radio opušteno, kad mi se hoće - kaže Željko Samardžić, koji je dolaskom u Beograd ostao bez ičega i hteo-nehteo morao je da počne da peva.
Učešće na Budvanskom festivalu sa pesmom "Sipajte mi još jedan viski" vinuo ga je na estradu.
- Proslavio sam se tom pesmom, a na festival u Budvi sam došao jer sam baš upravo u tom periodu objavio novi album, pa mi je festival dobro došao za promociju. Imao sam sreću da u kafani Tores u kojoj sam pevao upoznam braću Marija i Đorđa Subana, predstavnike Adidasa. Kad su čuli moju životnu priču, dali su mi 30.000 tadašnjih maraka nepovratno da snimim ploču. Došao sam kod Marine i Fute, a kolo sreće se okrenulo u moju korist. Ali, tek nakon prvog solističkog koncerta u Beogradu 1996. godine shvatio sam koliko sam popularan, iako samo nekoliko meseci ranije nisam ni sanjao da bi mogla da mi se desiti takva karijera.