MMF zadovaljan i zakonom o platama
Takođe, donošenjem novog zakona o platama u javnom sektoru utvrdiće se i princip prema kome će visina zarade zavisiti prevashodno od učinka zaposlenog, ocenili su Jeger i Ljajić posle razgovora.
Jeger je podvukao da su predstavnici MMF-a i Vlade Srbije postigli visok stepen saglasnosti o većini odredaba novog zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju i da je ostalo da se u nastavku pregovora usaglasi još nekoliko detalja.
Ministar Ljajić je delegaciju MMF-a upoznao sa koracima koje Vlada Srbije preduzima u oblasti reforme socijalne zaštite, a bilo je reči i o aktuelnostima vezanim za donošenje novih zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju i platama u javnom sektoru.
Jeger i Ljajić su kao "dobru vest" ocenili najavu donošenja novog zakona o platama u javnom sektoru jer će se na taj način, uvođenjem platnih grupa i razreda, omogućiti ravnomernija raspodela plata, a utvrdiće se i princip prema kome će visina zarade zavisiti prevashodno od učinka zaposlenog, navodi se u saopštenju.
Govoreći o reformi u oblasti socijalne zaštite, Ljajić je istakao da će u ovoj godini biti donet novi zakon o socijalnoj zaštiti, kojim će biti regulisane sve vrste socijalnih davanja i čija će primena omogućiti bolju targetiranost korisnika, kako bi ta davanja bila što pravednije raspoređivana.
Ljajić je dodao i da će socijalna davanja u 2010 godini biti redovna, iako nije predviđeno njihovo nominalno povećavanje.
Ministar LJajić i Albert Jeger su na kraju razgovora izrazili nadu da će i ova runda pregovra između MMF-a i predstavnika Vlade i drugih nadležnih institucija Republike Srbije, biti uspešno okončana, navedeno je u saoopštenju iz Kabineta ministra za rad i socijalnu politiku.
Misija MMF-a, koja već peti dan boravi u Beogradu, u razgovorima sa premijerom Mirkom Cvetkovićem i članovima njegovog kabineta ocenila je da se svi elementi kreditnog aranžmana sa Fondom u potpunosti sprovode i odala je puno priznanje na predloženim merama vlade za reformu penzionog sistema.
|
Od MMF-a 3 milijarde dolara
MMF je 15. maja 2009. odobrio novi stend baj aranžman, vredan 2,9 milijardi evra za jačanje deviznih rezervi i do sada su povučene dve tranše tog kredita u ukupnoj vrednosti od 1,12 milijarde evra. Srbija se sporazumom sa MMF-om obavezala da će smanjiti izdatke za isplate zarada budžetskih korisnika, odnosno da će te plate, kao i penzije, biti zamrznute u 2010. godini. Sporazum predviđa i otpuštanje viška zaposlenih u državnoj administraciji i usvajanje novog zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju. |
Na početku nove runda razgovora, sa premijerom Cvetkovićem i ministarkom finansija Dianom Dragutinović, predstavnici MMF-a su konstantovali da su u Srbiji u 2009. godini merama vlade ublažene negativne posledice ekonomske krize i ocenili da je naša zemlja prošlu godinu završila sa boljim makroekonomskim pokazateljima nego zemlje istočne Evrope.
Posle razgovora u četvrtak sa potpredsednikom Vlade Srbije Jovanom Krkobabićem, delegacija MMF-a odala je posebna priznanja za kompetentno i stručno obavljen posao na racionalizaciji, kao i za uspešno objedinjavanje do sada postojeća četiri fonda u jedinstven penzioni sistem.
"Napori koji su uloženi na reformi sistema obezbeđuju prethodno dogovorene ciljeve. Predstavnici MMF smatraju da su predložene izmene sistema kompatibilne evropskim standardima i da obezbeđuju dugoročno održiv penzioni sistem koji neće ugrožavati ekonomsku stabilnost zemlje", navodi se u saopštenju, posle sastanka.
Zvanični razgovori MMF-a i Vlade Srbije počeli su u utorak, 9. februara, održavanjem plenarne sednice u zgradi NBS i trajaće sve do 23. februara.
Guverner NBS Radovan Jelašić tada rekao da će glavne teme treće revizije kreditnog aranžmana sa MMF-om biti smanjenje izdataka za plate i penzije u budžetu, smanjenje javne potrošnje, poboljšanje investicione klime i monetarna politika.
On je podsetio da se ne radi samo o reviziji aranžmana već i o sagledavanju šire makroekonomske situacije u Srbiji i preneo da je ono što bi, prema sugestijama MMF-a, Srbija trebalo da uradi su: više investicija i manje potrošnje, veća proizvodnja razmenjivih dobara i veći izvoz, zatim veći udeo dinara, a manje evra u finansijskim transakcijama.