Meksiko: Narod uzeo zakon u svoje ruke

Besni zbog nemilosrdnih iznuda, otmica i krađa koji su zadesili Meksiko, farmeri, vlasnici prodavnica i drugi meštani brdovite države Guerero odlučili su da uzmu zakon u svoje ruke kao "narodna policija". Sa majicama navučenima preko glave i izbušenim rupama na mestu očiju i nosa, desetine naoružanih muškaraca su čuvale mali trg u seocetu El Mezon, na koji je izvedeno 50 zatvorenika optuženih za zločine od ubistva preko silovanja do krađe. Protiv njih nije predstavljen nijedan jedini pravi dokaz.

Narodna policija ukazuje na ozbiljan izazov sa kojim se suočava novi predsednik Enrike Penja Njato, koji je obećao da će preusmeriti napore sa direktne borbe protiv kartela koji su u proteklih šest godina pobili i do 70.000 ljudi na efikasniju kampanju protiv iznuda i nasilja. Penja Njato planira da oružane sange na terenu zamene civilne policijske snage sačinjene od bivših vojnika. Dok se to ne desi, vladine trupe će nastaviti da patroliraju ulicama Meksika kako bi sprečili nasilje.

Mnogi Meksikanci imaju malo poverenja u policijske snage ili u pravosudni sistem. U ovom delu zemlje ljudi taj posao preuzimaju na sebe. Jedan od prisutnih "narodnih policajaca" imao je masku "luča libre" meksičkih rvača, drugi duksericu na kojoj je bio Spajdermen, a preko leđa sačmaricu. Pojedini su se nervozno igrali prstima oko oroza.

Izvodili su optužene u grupama od po pet pred stotine posmatrača. Opšti šok je nastao kada je jedan muškarac optužen za ubistvo. On je navodno žrtvi otkinuo udove - što je zaštitni znak jezivih mafijaških ubistva. Pogledao je u okupljene sa ravnodušnim osmehom. Bilo je i onih koji su svedočili da ih je optuženi muškarac oteo. Presuda će biti izrečena kasnije, poručili su organizatori.

"Mnogi ljudi su videli kada su me zgrabili. Polomili su mi rame i rekli da će me ubiti", rekao je okupljenima jedan od lidera narodne policije. "U mojoj glavi, ja sam mrtav. Nisam uspeo da se oporavim od toga".

Zajednice u brdovitim planinama istočno od nekada uspešnog, a danas ogrezlog u kriminalu, letovališta Akapulko tvrde da je policija često u tajnom partnerstvu sa kriminalcima, da ne reaguju kada se prijavi zločin i da sami traže mito. Broj iznuda se povećao u Akapulku i njegovoj okolini u proteklih pet godina, pošto su se dva kartela sukobila a jedan od njih pri tom raspao, stvarajući seriju minikartela i otmičarskih bandi.

"Mi smo žrtve iznude, žrtve nepravde. Zloupotrebljeni smo", rekao je za Rojters Bruno Plasido Balerio, koji upravlja snagama narodne policije u 20 gradova i sela - što je ukupno oko 240 naoružanih muškaraca.

"Ovi ljudi su ogorčeni zbog tolike nepravde. Međutim, mi ne tražimo anarhiju i ne želimo da preuzmemo pravdu u svoje ruke, već da nađemo način kako da se izbavimo iz problema koje imamo", rekao je on.

Iako je samozaštita deo tradicije pojedinih zajednica u Meksiku, ove radikalnije grupe su počele da se formiraju tek početkom januara.

Pripadnici "narodne policije" skrivaju svoja lica da bi ostali anonimni i time izbegli osvetu prijatelja zatočenika ili vladinih institucija. "Ljudi su siti svega", rekao je 45-godišnji seljak. "Vlada nas ne podržava, pa smo odlučili da pokušamo da uklonimo sve loše ljude. Moramo da se oslobodimo ovih životinja".

Veče pre suđenja, državni zvaničnici Guerera su organizovali poslednji pokušaj da smire situaciju, ali bez rezultata. Zajednice sada moraju da odluče da li da nametnu svoje kazne ili da zatočenike predaju meksičkim sudovim. Pojedini zahtevaju sistem "oko za oko, zub za zub".

"Moraju biti kažnjeni u skladu sa zločinom", smatra Odila Gonzales Rios, koja nadgleda narodne policijske snage u nasljeju Kopala, u blizini obale Pacifika. "Ukoliko su silovali, onda bi njih trebalo silovati da vide kakav je osećaj".

"Ako su ubili? Ista stvar... Moraju umreti, jer se drugačije ovom neće stati na kraj", rekla je. "Učiniti njima ono što su oni učinili drugima".

Neobičan pristup "narodne policije" ima svoj danak. Sa toliko nelegalnog oružja na ulicama, porastao je broj odsustvovanja iz meksičkih škola. "Zatvaranje škola nije način da se bori sa društvenim tumorom nesigurnosti", rekla je za Rojters Silvia Romero Suarez, ministarka obrazovanja u Guereru. "To utiče na škole, jer su nastavnici uplašeni, a roditelji se boje da pošalju svoju decu u školu".