Bez para nema, ni leka ni veka

Nije operisan na vreme: Aleksandar Košutarac na štakama

Sa Aleksandrom živi njegov otac Dragiša, takođe invalid. Kako su Dragan Savić i Dragiša Košutarac školski drugovi iz detinjstva, prilikom jedne posete zavičaju Dragan je saznao za veoma tešku situaciju u kojoj se nalaze Košutarci.

- Videvši u kakvim uslovima žive, moja supruga i ja smo rešili da Aleksandra povedemo u Minhen i pokušamo nešto da učinimo kako bismo mu olakšali život i spasli ga tragičnog kraja. Dragiši sam dao ključ svoje kuće i rekao mu da proda sve iz nje, samo da pokuša da pomogne sinu, ali ni to nije pomoglo. Zato smo se odlučili da ga dovedemo kod nas. Tamo gde ima mesta i hrane za nas dvoje, ima i za Acu - kaže Dragan, dok njegova supruga Gordana brižno dodaje da Aleksandar trpi bolove i da malo spava.

Nesrećnom mladiću je dolazak kod Savića, dobrih komšija iz Trstenika, jedini tračak nade u spas. Kaže da je izučio zanat za automehaničara i da se povredio u jesen 2010. godine.

- Pao sam i slomio nekoliko rebara, ali mi je pukao i jedan leđni pršljen. Noge gotovo ne osećam. Bio sam na oporavku u dve banje u Srbiji i specijalnoj klinici "Dr Miroslav Zotović" u Beogradu, ali nije bilo nekog velikog poboljšanja. Koristim lekove zbog bolova, ne mogu da kontrolišem fiziološke potrebe, imam lošu cirkulaciju, noge su mi uvek hladne i gotovo plave. Sada koristim štake da bih se kretao. Operisan sam u Urgentnom centru u Beogradu, ali su mi lekari rekli da je operaciju kičme trebalo obaviti odmah ili najkasnije za pet dana od nesreće, a kod mene se to dogodilo mnogo kasnije. Ostale su posledice - kazuje svoju muku Aleksandar Košutarac.

U Minhenu se može zadržati tri meseca. Namera Dragana i Gordane Savić je da pokušaju uz pomoć naših ljudi učiniti nešto da mu pomognu i olakšaju muke. To znači, pregled u nekoj neurohirurškoj klinici, preporuku stručnjaka za dalje lečenje, pa možda i operaciju. Uz to, trebalo bi obezbediti novac za lekove, higijenske uloške i specijalne ortopedske cipele kako bi Aleksandar mogao uz nečiju pomoć da izađe iz stana.

Žele da mu pomognu: Dragan i Gordana Savić sa Aleksandrom Košutarcem

 

Gledajući muku sina svog najboljeg školskog druga, Dragan Savić kaže da se uverio da bez para nema ni leka, ni veka, ali se nada da će njegov apel naići na pozitivnu reakciju humanih zemljaka. Posebno se obraća za pomoć onima koji su zaposleni u zdravstvu i rade u bolnicama, ali i onima koji su iz Trstenika i Kruševca. Ukoliko se solidarišu sa Aleksandrom Košutarcem, možda još nešto može da se učini za budućnost ovog mladog čoveka čija mladost je iznenada prekinuta, a život postao samo patnja i bol.