Srpski taoci na severu Kosova

Jan Bratu, ambasador norveške u Prištini

 

Razumete li potrebe i želje Srba sa severa KiM ili ih gledate iz ugla Prištine kao one koji "ne prihvataju realnost"?
- Treba da pokušamo da razumemo situacije i strahove srpske zajednice gde god da žive. Budimo otvoreni, ne mislim da ima puno Srba na Kosovu koji ne bi voleli da Kosovo ostane deo Srbije! Raznim signalima iz Beograda, svojim ličnim nadama i željama, pa i zbog teritorijalnog kontinuiteta sa Srbijom ljudi na severu su navedeni da veruju da je realna opcija da će sever nekako biti odvojen. Ima puno razloga zašto oni veruju u to. Osim običnih građana, političara i preduzetnika, postoje i oni koji imaju ličnu finansijsku korist od nekontrolisane situacije bez propisa na severu.

- Ti koriste ljude kao pione u igri u kojoj profitiraju, a obični građani gube. Na jugu se srpska zajednica prilagođava realnosti. Ne mislim da im se to preterano sviđa, mnogi su zastrašeni i imaju razloga za zabrinutost, posebno zbog nedavnog vandalizma na pravoslavnim grobljima.

Zar nije moglo da se spreči da Srbi na KiM ispaštaju zbog događaja u Preševu?
- Aposolutno se slažem. To nije prihvatljivo. Ludo je, čak i glupo ako gledate kroz prizmu interesa albanske zajednice. Razumem da su Srbi uplašeni. Video sam komentar čoveka iz Gnjilana: "Ako se ljudi u grobnicama smatraju problemom, šta je sa nama živima? Kada će doći i po nas?" Albanskim liderima smo jasno rekli da ovo mora da se spreči i ne mislim da stoje iza toga. Uostalom, to su i osudili. Ali ako živite u selu i groblje je uništeno, političke izjave malo znače. Svi moraju da shvate da nasilje ne rešava problem, a na vlastima je da uhapse krivce.

To se ne očekuje. Dosadašnja praksa je pokazala da se zločini nad Srbima uglavnom ne procesuiraju. Da li je krivica za to na vlasti u Prištini?
- Više je i moglo i trebalo da se uradi. U pravu ste, ima puno slučajeva koji nisu izvedeni pred lice pravde i moram da i dalje da radimo sa kosovskim institucijama da bismo to poboljšali. Shvatam zašto građani nemaju poverenja, ali nema drugih mogućnosti osim da i dalje pokušavamo.

Odgovornim za situaciju na Kosovu smatra se i danas Slobodan Milošević. On je smenjen 2000. godine, a u kosovskom problemu Beograd, Priština i međunarodna zajednica zaglavljeni su već 13 godina...
- Od toga niko nema koristi osim pojedinaca. Neki od njih profitiraju politički, drugi ekonomski i zato sam ubeđen da ima ljudi koji ne žele da nađu rešenje za situaciju na severu KiM. To suštinski znači da drže građane kao taoce. Prošlo je 13 godina i kada odem na sever KiM, vidim veoma depresivno mesto gde nema aktivnosti niti investicija i ljudi su siromašni. U Zubinom Potoku postoji fabrika nameštaja koja zapošljava 120 ljudi i izvozi delove jednoj norveškoj kompaniji. Nisu mogli da izvoze zbog barikada, a to je kao da pucate sebi u nogu.

Ali oni imaju pravo da biraju?
- U pravu ste. Od njih zavisi. Ali mislim da to obični ljudi nisu birali. Bar kada ih ja sretnem, meni drugačije govore.

Ne možete da nametnete ljudima institucije.
- Da. Ali barikade nemaju nikakve veze sa nametanjem institucija.

Zar onda ne bi trebalo i da Srbi sa severa Kosova budu jedna strana u dijalogu, a ne samo Beograd i Priština?
- Mnogi Srbi na severu sa kojima sam razgovaraju to isto misle. Međutim, oni koji su u političkim strukturama kažu da se velike teme moraju rešavati na relaciji Priština-Beograd. Mislim da Priština treba da uradi više, da se približi ljudima na severu, ali razumem i da to nije bilo lako. Napravljen je napredak sa administrativnom kancelarijom za severnu Kosovsku Mitrovicu koju je napravila kosovska vlada, i prema statistikama sve više ljudi im se obraća, što je dobro. Takođe, ima i zastrašivanja ljudi koji tamo rade, pa čak i praćenja njihove dece, čim se šalje jasna poruka.

Šta je vaša poruka?
- Razumem da ljudi na severu strahuju. Treba da se gradi poverenje i da kosovska vlada učini veći napor u tom pravcu. Isto smo poručili Albancima da 1994, 1995, 1996. godine učestvuju na srpskim izborima. Hipotetička istorija je opasna igra, ali možda Milošević tada ne bi bio izabran i stvari bi izgledale drugačije. Isto poručujemo i Albancima u Preševu da žive u Srbiji i iskoriste svoj glas. I ovde kažem - ako sedite u kući niko neće zaštiti vaše interese. Institucionalne strukture na Kosovu i Ahtisarijev plan daju puno mogućnosti za manjinske zajednice da zaštite i da se bore za svoje prava.

Na Kosovu je više od 50 odsto ljudi siromašno, po svakoj teoriji to je nestabilno društvo. S druge strane, mnogi političari su se brzo i poprilično obogatili. Kako to vidite?
- U čitavom regionu je srednja klasa obrisana, dok se političari bogate. Kao ambasador moram da imam profesionalni pristup jer sam ovde zastupnik svoje vlade. Moj zadatak je da se bavim ljudima koji su na vlasti i koji su izabrani na izborima. Bilo je isto kada je i Milošević bio na vlasti. Sa njim sam se rukovao mnogo puta, i sedeo do kasno u noć zajedno sa norveškim ministrom spoljnih poslova i pričao o raznim temama.

- Nisam bio mnogo oduševljen Miloševićem kao čovekom, još manje nekim njegovim kolegama poput Milana Milutinovića, ali sam sarađivao sa njim. Neko može da me kritikuje zbog toga i da pita zašto sam se rukovao sa njim! To je realnost sveta i ako želite da nešto postignete morate da razgovarate s ljudima koji su na vlasti. Istovremeno smo razgovarali i s opozicijom i pokušavali da rušimo Miloševićeve strukture. To je bio moj posao.

Kako u tom okviru približiti Srbe i Albance?
- Koja je druga opcija? Moramo da presečemo krug nasilja, to je u interesu ekonomije Kosova. Norveška planira da odobri zajam za sever od milion evra za početak, a kancelarija koja se otvara u severnoj Mitrovici građanima će omogućiti da dobiju kapital za mali biznis. Nema banke ni na Kosovu ni u Srbiji koja će dati zajam za mali biznis na severu Kosova. Ljudi su očajni i siromašni, ali oni neće ratovati, otići će u Srbiju i tamo će takođe biti bez posla. Ako pomognemo bar 10 porodica, to daje nadu i ostalima da vredi pokušati.