Estrada i sportisti pod lupom poreznika
Poreznici najavljuju da će, već u aprilu, čim istekne rok za podnošenje poreskih prijava, krenuti u postupak kontrole porekla imovine svih imućnijih građana. Tačnije, uporediće se njihovi legalni prihodi sa vrednošću onoga što poseduju. Obavezu da prijavu podnesu imaju i oni koji su ranije podnosili poreske prijave za svoju imovinu, ako je ona vrednija od 350.000 evra.
Imovina koja se mora prijaviti1. Nepokretnosti - zemljište, zgrade, voćnjaci, vinogradi, sportski objekti, garaže, poslovni prostor, tereni |
- Ukoliko bude razlike između prijavljene imovine i prihoda, ona će biti oporezovana po stopi od 20 odsto. Svrha čitavog ovog posla jeste da utvrdimo da li je pojedinac sa svim svojim prihodima koje u potpunosti možemo videti u raznim bazama mogao da kupi imovinu koja se meri desetinama miliona dinara ili čak više - kaže za „Blic” Dragan Agatunović iz Sektora za kontrolu Poreske uprave.
Agatunović ističe da će prioritet unakrsne kontrole imovine i prihoda biti oni građani čija je vrednost imovine mnogo veća od 35 miliona dinara na dan 1. januara 2013. godine. Ali, na red će, dodaje on, doći i oni koji su "na samoj granici”.
Protiv svih onih za koje se ispostavi da su prikrili bar delić svoje imovine biće podneta krivična prijava za poresku utaju. Kontrolu prijavljene imovine poreznici će obaviti na bazi svojih službenih evidencija, podataka kojima raspolažu drugi državni organi, poput Geodetskog zavoda i Agencije za privredne registre i evidentiranih, odnosno ostvarenih prihoda građana.
- Kako tek ulazimo u ovaj posao, nećemo odmah krenuti sa represijom - tvrdi naš sagovornik. - Informativna poreska prijava, čije je podnošenje počelo 15. januara, može dostaviti nadležnima na dva načina - preporučeno putem pošte i lično na pisarnici Poreske uprave, ali da nadležni apeluju da se to učini i elektronskim putem. Rok je 31. mart ove godine.
U Poreskoj upravi kažu da, prema važećem zakonu, moguće je da se među njima nađu i brojne ovdašnje estradne zvezde i sportisti. Oni, po pravilu, ne prijavljuju prihode koje zarađuju van granice, a ovde poseduju uglavnom vredne nekretnine, skupe automobile i jahte. Nažalost, nezvanično, poreznici priznaju da tehnički nisu dovoljno opremljeni da bi brzo ušli u proces unakrsne kontrole. Recimo, u Poreskoj upravi postoje tri paralelne, a nepovezane baze podataka, što umnogome otežava čitav posao.
Profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić smatra da unakrsno ispitivanje mora biti dugoročno i pravedno, bez osvetničkog naboja i zloupotreba, uz napomenu da ne sumnja da će, ako se tako bude radilo, biti rezultata.
- Ne bih rekao da neko treba da bude prioritet, verovatno Vlada Srbije zna šta radi, možda ima u vidu već neke ljude od kojih će krenuti. Očekujem da će se naći jedan broj tranzicionih dobitnika, čija je imovina dostigla neverovatne razmere, a koji nikakav dokaz neće imati da su ostvarivali godišnju dobit koja pokriva bar deo njihove imovine. Predviđenih 20 odsto oporezivanja prihoda na razliku između imovine i stečene dobiti nije dovoljno dobra mera - zaključuje Savić.
U grupi onih koji će dodatni porez platiti, smatra prof. Savić, neće biti veliki broj ljudi, a i manje-više je poznato ko su bogati pojedinci koji pre 10 ili 20 godina nisu imali ništa.
Prof. Milica Bisić, savetnik za poreze u resornom Ministarstvu finansija i privrede, smatra da se popis imovine građana Srbije, a zatim i unakrsna kontrola sa njihovim prihodima unosi u naš poreski sistem. Kako za "Blic" kaže profesorka Bisić, sami finansijski efekti za budžet u ovom momentu nisu prioritet.
- Mera je osmišljena kako bi se konačno započeo proces uspostavljanja poreske discipline - priznaje savetnica ministra za finansije i privredu.