Građani Berlina sami gaje organsko povrće
Agronom i preduzetnik Maks fon Grafenštajn 2010. godine je odlučio da građanima Berlina, koji nisu imali imanje u blizini grada, ali ni iskustva sa poljoprivredom, ponudi mogućnost da sami uzgajaju organsko povrće. On je došao na ideju da neiskorišćene i zapuštene javne površine, odnosno parkove, obrasle u travi i grmlje i nekultivisane šumarke na obodu grada iskoristi za realizaciju projekta koji bi, osim praktične koristi za njegove učesnike, povećao i svest građana o značaju organskog načina uzgoja biljaka.
"Mi smo od grada zakupili parcele po ceni od 250 evra po hektaru na godinu dana i uradili konveziju zemljišta za organski uzgoj, a onda smo je isparcelisali i ponudli na iznajmljivanje građanima Berlina", kazao je on grupi novinara iz bivše Jugoslavije, Evrope i Azije, koji su u organozaciji Gete instituta bili u poseti Berlinu i sajmu "Zelena nedelja".
Kako je objasnio, prve godine zemlju u zakup je uzelo 250 građana, prošle sezone njih 500 je želelo da se oproba u organskom uzgoju, dok se ove godine očekuje više od hiljadu onih koji će zakupiti parče organske bašte.
Grafenštajn je rekao da najmanja površina parcele koja se godišnje znajmljuje za 195 evra iznosi 22,5 metara kvadratnih, navodeći da se ipak najčešće iznajmljuje parcela od 45 kvadratnih metara koja je, kako je istakao, dovoljna za ishranu troje do četvoro ljudi.
Do sada je u projekat, koji se nalazi na tri lokacije na obodu grada, za organsku proizvodnju pripremljeno 40 hektara. Mladi agronom iz Berlina je istakao da njegovi zakupci, od početka sezone koja startuje u aprilu i maju, pa sve do novembra, imaju obezbeđenu podršku za uzgoj organskih proizvoda.
"Mi im, ukoliko to žele i posadimo povrće koje su odabrali da gaje u toj sezoni, a uloliko sami žele i da seju, moraju doneti sertifikat da je seme proizvedeno organski", kazao je Grafenštajn.
Prema njegovim rečima, u ponudi je više od 30 vrsta povrća koje se sadi u bašte koje imaju oblik kruga. Grafenštajn je objasnio da su kružne bašte su najpogodinje za parcelisanje i obrada, a omogućuju i najbolju dostupnost biljkama. Zakupcima je pored alata za rad obezbeđeno i organsko đubrivo, a na raspolaganju im je i elektronski bilten sa savetima, kao svojevrsni servis koji pomaze novajlijama u poslu.
Grafenštajn u blizini bašti drži i košnice sa pčelama, a organizuje i radionice o organskoj setvi, začinskim biljkama, negovanju, skladištenju i preradi organskog povrća.
"Zemlju iznajmljuju najviše porodice sa decom i ljudi iz akademske zajednice, studenti i profesori, ali i drugi koji žele da sami proizvode svoju hranu", kazao je on. Roditelji sa decom, koji uglavnom vikendom dolaze da obiđu svoje bašte i rade u njima, žele da poduče svoje potomke o proizvodnji zdrave hrane.
"Ljudi sve više žele da znaju šta jedu", rekao je on. Grafenštajn je zaključio da pored zadovoljstva da sami uzgajaju svoju hranu, koja nije tretirana pesticidima, građani imaju i ekonomsku korist, jer im je za manje novaca dostupna organska hrana, koja je u prodavnicama, u zavisnosti od vrste artikla skuplja za 20 do 50 odsto od konvencionalno proizvedene.