Iz JAT-a "leti" 600 radnika
Smanjenje broja radnika za oko 40 odsto doneće ove godine uštedu od oko 4,4 miliona evra, tačnije posle socijalnog programa, za koji se očekuje donacija države od 6,5 miliona evra, troškovi "Jata" će se smanjiti za oko 492.000 evra mesečno.
Prema biznis planu, nacionalna aviokompanija saobraćaće ka 33 destinacije u 22 zemlje. Ove godine biće prevezeno više od 1,5 miliona putnika, što je u odnosu na lane porast od oko 11 odsto. Do juna, putnici će se prevoziti "boinzima" i ATR, a onda se u saobraćaj uvode avioni novije generacije. Na lizing će tako "doleteti" dva ATR 72-500, dva "erbasa 319" sa 134 sedišta i još dva "erbasa 320" kapaciteta 164 putnika. Tokom letnje sezone u floti "Jata" biće 14 letelica.
- Od aprila kreće restrukturiranje kompanije u svim segmentima - stoji u biznis planu. To znači smanjenje broja zaposlenih i troškova, ali i izmene ugovora sa "Jat tehnikom", "Suportom" i "Jat keteringom".
Na dnevnom reduPosle tačno 40 dana pauze, Vladina radna grupa za "Jat" trebalo bi da održi sastanak u petak. Na dnevnom redu biće i predloženi biznis plan nacionalne avio-kompanije. Takođe, postoji mogućnost da "Jat" od radne grupe dobije "zeleno svetlo" da uđe u nabavku aviona na lizing. |
Poslovni prihodi iznosiće 16,2 milijarde dinara što je za gotovo milijardu više u odnosu na lane. "Jat" će, međutim, i ovu godinu završiti u minusu. Ali, poslovni gubitak biće prepolovljen i očekuje se da bude na nivou od oko 15 miliona evra, najviše zbog toga što će se puni efekti svih mera osetiti tek u drugoj polovini godine.
Troškovi, koji najviše udaraju "Jat" po džepu, svakako su kerozin na koji će ove godine otići više od 5,8 milijardi dinara, za prihvat i otpremu aviona i putnika platiće se više od 2,7 milijardi dinara, dok se takse preleta u zemlji i inostranstvu procenjuju na gotovo 1,3 milijarde dinara. Troškovi zakupa aviona iznosiće nešto više od 8,2 miliona evra godišnje, uključujući i održavanje.
Nacionalna avio-kompanija u ovu godinu ušla je sa više od 5,5 milijardi dinara neizmirenih obaveza prema beogradskom aerodromu, NIS, Kontroli letenja, "Tehnici", "Delta dženeraliju", Direktoratu civilnog vazduhoplovstva, dok prema stranim dobavljačima duga nema.