"Mahniti kriminalac me umalo ubio!"

- Estradom se čovek zarazi! Danas bi svi da budu pevači, popularni, da zarade brdo para za kratko vreme... Naravno, kad je mikrofon lakši od motike. Samo, postalo je tužno. Zahvaljujući kojekakvima u našim redovima, mi, pevači, postali smo niko i ništa.

Mnogo nam je pao rejting, ali sami smo krivi što nas više niko ne ceni. Razumljivo, kad može da peva svako ko hoće. Da se razumemo, nemam ništa protiv mladih kolega, ali mnogi umesto da pevaju - riču i muču. Bar da imaju hitove, pa da imaju opravdanje za to mukanje. Ali, platili su pesme i pojavljivanje na televiziji, pa im se može - kaže Nezirović.

Da li samo mladi brukaju profesiju ili i stariji pevači?
- Brukaju je i mladi i stari. Naravno, ima i časnih izuzetaka, nisu se baš svi od reda pogubili. Samo, ti normalniji se povlače, sklanjaju, sramota i njih u čemu su se našli. Tužno je sve to, a najtužnije što ljude koji se bave muzikom za muziku uopšte nije briga! Zanima ih samo da maznu lovu. Ni publika više nije što je bila. Nekada su se muzičarima davale pare zato što se u tome uživalo. Sad se pare muzičarima daju samo zato da bi to neko video, da se pohvale pred društvom ili devojkom, nema tu meraka, zadovoljstva. Da ti pare, a pojeo bi te i samo što te ne sačeka u mraku i otme ono što ti je dao!

Da li vam je život nekad bio ugrožen?
- Kako nije! Svašta se meni dešavalo. Nikad neću zaboraviti noć kada sam pevao u kafani Volan. Pevao sam, kad su u kafanu uleteli neki pomahnitali kriminalci i počeli da prave lom. Jedan je stao na metar ispred mene i uperio mi pištolj u glavu. Zanemeo sam i sledio se od straha, a on je dreknuo: "Pevaj da te ne ubijem!" Krv mi se sledila u žilama, nisam mogao da otvorim usta, a kamoli da pevam i on je povukao oroz. Ali, promašio je pošto je bio pijan! Tek posle sam shvatio i da metak nije bio pravi, već ćorak.

Kako se završila ta drama?
- Opštim haosom. Kad su videli da je frka žestoka, njegovi pajtaši su krenuli da beže. Neko je u kafani ugasio svetlo i nastao je lom. Momci iz obezbeđenja su uhvatili bahatog, pijanog revolveraša. Ne znam koliko je mrak trajao. Ali, kada se svetlo ponovo upalilo, nisam mogao da prepoznam tipa koji je pucao. Ubili su boga u njemu i polomili ga skroz. Dugo nisam mogao da dođem sebi, ali život i ide dalje, mora da se peva i radi.
 

Mnogi u paklu droge Priča se da na estradi ima mnogo droge...? - Droge ima koliko hoćeš! Mnogi su u tom paklu, samo kriju, ali na tezgama prave haos. Jedan moj kolega je za tezgu u Bugarskoj dobio 15.000 evra što je ravno čudu. Vrlo moćan tip Bugarin ženio je sina i nije žalio pare. Ali, moj ti se kolega na tezgi pojavio skroz odvaljen. Otpevao je nekako jednu pesmu, a zgroženi gazda mu je rekao: "Beži, da te više ne vidim. Gubi se, da ne bismo morali u gepek da te strpamo" - priča Nezirović.   Trezan to ne može da podnese Kritikujete druge, a nekada ste i vi umeli dobro da se napijete? - Umeo sam, ali sam odavno postao umeren. Volim da popijem, ali ne toliko da bih od sebe pravio budalu. Kad odeš na tezgu, plaćen si da zabavljaš ljude, a ne da te gledaju pijanog i drogiranog. Priznajem, nekad bez alkoholnog dopinga ne mogu. Kad pevam na nekoj svadbi i znam da ću morati da derem grlo i po 15 sati moram da popijem! Treba biti sa pijanima, a to trezan čovek ne može uvek da podnese. Svašta se dešava i na takvim mestima može da se vidi i najbolje i najgore u čoveku.