Koga šlog ne ubije, država ga dokrajči

Stanje je više nego alarmantno jer od 386 postelja trenutno popunjeno jedva stotinak, a samo desetak bolesnika se leči o ličnom trošku. S druge strane, o šačici pacijenata, brine prava armija od 260 lekara i ostalih medicinskih radnika!

Paradoks u banji Rusanda ponavlja se i u ostalim banjama u Vojvodini: od sličnih sistemskih bolesti boluju i Kanjiža, Vrdnik i mnoge druge. Rusanda je u prošloj godini počela da kleca. Postelje za bolesnike čije lečenje pokriva zdravstveno osiguranje bile su iskorišćene jedva 60 odsto, dok su ranijih godina bile popunjene više od 80 odsto.

Rusanda, osnovana 1867. godine, ima nadaleko poznatu tradiciju lečenja, zasnovanu na korišćenju izuzetno lekovitih svojstava mineralnog blata iz jezera Rusanda.

Pacijenti bez lečenja - Kad bismo lečili samo pacijente sa šlogom iz srednjbanatskog regiona, bili bi nedovoljni trostruki kapaciteti Rusande - ističe dr Popov. - Po statistici, sada samo trećina ovih bolesnika završi na rehabilitaciji, a drugi se negde izgube. RFZO veoma teško upućuje ljude u banje. U Rusandu skoro više ne stižu pacijenti iz Beograda, Pančeva, i još nekih gradova u centralnoj Srbiji. Ono što je posebno interesantno jeste da čak i Filijala RFZO Zrenjanin zaobilazi Melence a da se pri tom niko ozbiljno nije zapitao zašto je to tako.   Ubica broj jedan U Srbiji svakih 20 minuta jedna osoba doživi moždani udar, a svakog sata neko od posledica šloga umre, pa je on dospeo na prvo mesto uzroka smrtnosti kod žena i drugo mesto kod muškaraca. Dok je u evropskim zemljama tokom poslednje decenije broj ljudi koji su doživeli moždani udar smanjen za 42 odsto, u Srbiji je taj broj udvostručen.

Planovi banje dugo su na papiru, pacijenti ostaju bez preko potrebnog lečenja, a problem je u Republičkom fondu zdravstvenog osiguranja koji pravi spiskove i upućuje na lečenje. Oni teško i sporo stižu do banje i zbog restriktivnijeg pravilnika, što je posledica besparice u društvu. Bolesnici s pretrpljenim šlogom, umesto 90, mogu da računaju na boravak u banji najduže do 60 dana.

Na smanjenje broja bolesnika u Rusandi utiče i neusklađenost lekara opšte prakse i specijalista, ali i to što ih filijale RFZO guše u radu.
Sedam uglednih stručnjaka Rusande, predvođeni dr Zoricom Ćulibrk, načelnicom službe za rehabilitaciju hemiplegija, uz isticanje da su vanstranačke ličnosti, upravo je pokrenulo svojevrsnu kampanju za ozdravljenje banje.

U otvorenom pismu optužuju organe upravljanja da nemaju plan rada, ni strategiju za rešavanje teške situacije. Menadžmentu, na čijem čelu je već šest i po godina dr Milivoj Popov, zameraju haotično vođenje poslovne politike i ukazuju na loše međuljudske odnose.

- Za sve se okrivljuje država, ali niko ne nudi rešenje, niti preuzima odgovornost za stanje u banji. Radna disciplina postala je isključivo stvar ličnog integriteta. Lekari su marginalizovani, obučavanje srednjeg medicinskog osoblja je neorganizovano. Ne postoji sistem motivisanja, preti se prinudnim odmorima - poručuju ugledni stručnjaci Rusande.

Direktor dr Milivoj Popov iznosi da je malo manevarskog prostora da se utiče na povećanje uposlenosti i bolju iskorišćenost kapaciteta u banji. Jednostavno, država nema para i zato ne šalje dovoljno bolesnika na rehabilitaciju, a ustanovi su vezane ruke u razvijanju zdravstvenog turizma i izostaju neophodne investicije i modernizacija. Još nije rešen ni vlasnički status banje, pa se ne zna čija će biti Rusanda, a najviše šansi da bude novi gazda ima Fond PIO, koji vodi sudski spor.

- Nerešni status opterećuje ne samo nas, nego i druge banje u Vojvodini. Činimo sve da preguramo ovo teško vreme i budemo od pomoći bolesnicima - poručuje dr Popov, uz napomenu da nema želju da komentariše optužbe svojih kolega.

- Svi problemi i nejasna pitanja mogu da se raščiste u okviru kolektiva, tako da ne bih komentarisao optužbe kolega, koji su očigledno pobrkali redosled rešavanja problema, a opet ističem da je srž svih nevolja u tome što niko ništa ne preduzima da bi se nešto sistemski promenilo u radu specijalnih bolnica u celoj Srbiji, pa tako i ovde kod nas u Vojvodini i Banatu.