Sećanja na Milorada Pavića

Veče "Sećanja na Milorada Pavića", najbolje je je rezimirao najmlađi učesnik Vladimir Pištalo govoreći o prvom susretu sa Pavićem kada je otišao na prezentaciju njegovih priča u Manakovu kuću. U publici je bilo nekoliko "tetkica" i Pištalo sa dva drugara, a sada se krug zatvorio sa nekolicinom iskrenih poštovalaca.
 

Talas Pavićeve popularnosti
 

"Između te dve večeri je skoro 30 godina, a u tom periodu sam prisustvovao prepunom Narodnom pozorištu do poslednje galerije kada je Pavić bio na vrhuncu slave kao slavljen u celom svetu pa i Americi kao najveći savremeni jugoslovenski pisac" rekao je Pištalo i dodao da je uveren da sledi novi talas Pavićeve popularnosti, ali u svetu, pošto " Rečnik" osvaja Kinu, a po mnogim slovenskim zemaljama, pre svega Rusiji, niču klubovi njegovih "obožavalaca".

Čast da otvori ovu seansu najbolje usmene memoarske proze pripala je akademiku Palavestri pošto je sa Pavićem upisao studije srpske književnosti na beogradskom Filološkom fakultetu 1949. godone i zajedno su diplomirali.
 

Pričajući o studnetskim danima, o profesorima o drugim studnetima iz te generacije, Palavestra se priseća kako je Pavić na studijama počeo da prevodi Puškina pa i "Evgenija Onjegina" tako da ga niko do sada nije nadmašio.
Druženje se obnovilo, kako je rekao Palavestra posle Pavićevog doktorata kada se vratio istraživanjima u domenu istorije i teorije književnosti i Palavestra ga je podržao kao kriitčar kada je počeo da objavljuje priče a poserbno su bila zanimljiva sećanja na tri zajednička putovanja u inostranstvo u delegacijama pisaca i kao ugledni članovi Srpskog Pena.
 

Uspomene na "Hazarski rečnik"
 

Savić, koji je bio glavni urednik "Prosvete" u doba kada je u toj izdavačkoj kući i Pavić bio urednik evocirao je uspomene na vreme kada je "stao" iz " Hazarskog rečnika" nakon što su izdavači kao što su BIGZ, Rad i Nolit odbili da ga štampaju . On je ispričao niz anegdota vezanih za uspeh "Rečnika" i o recepciji ovog romana u svetu ali i u zabitima ondašnje Jugoslavije.

Pantić se "pohvalio" da je posle diplomiranja dok je bio vojnik napisao prvi obimni afirmativni esej o "Rečniku" odmah pošto je objavljen i da je tokom rada u "Književnim novinama" imao priliku da prati recepciju toga dela među piscima svih generacija i poetika.
 

Za njega je posebno dragocen i značajan Pavićev doprinos srpskoj nauci o književnosti jer je uneo u našu kulturnu rizmnicu kapitalne sinteze o baroku, klasicizmu predromantizmu po kojima se i danas predaje na univerzitetima.
 

"Pavić, bez sumnje, jeste doživeo svetsku slavu i to mu niko ne može osporiti" zaključio je Pantić.