Lakše je uz humane prijatelje
O zlosrećnoj sudbini 19-godišnjeg Đorđa Bajića, 50-godišnjeg Zorana i 45- godišnjeg Zlatka Stankovića pisali smo u više navrata. Posećivali smo ih da bismo im uručili donacije naše verne čitateljke Doste Miki Bauer iz Frankfurta. Ovaj put pomoć je stigla iz daleke Australije, na čemu je Snježana, majka Đorđa Bajića, posebno zahvalna.
- Svaka pomoć dobro dođe. Ovih dana Đorđe ima prve ispite i novac koji smo dobili olakšaće nam organizovanje prevoza od kuće do fakulteta, što nimalo nije jednostavno, a ni jeftino - kaže Snježana.
Đorđe, koji je i pored bolesti uspešno završio gimnaziju i letos upisao Fakultet političkih nauka, kaže da je maksimalno posvećen učenju.
- Jesenas sam odradio sve obaveze koje se tiču kolokvijuma i to vrlo uspešno. Preko praznika sam vredno pripremao ispite i u februaru ću izaći na dva ili tri. Nadam se da će biti dobro kao i na kolokvijumima - kaže Đorđe.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na e-mail adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta telefonom na br: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924. |
Zna da bi to obradovalo njegovu majku koja se svakodnevno brine o njemu i pruža mu podršku. Đorđe je ostao bez oca koji je poginuo nesrećnim slučajem 2003. godine.
Zlatku i Zoranu Stankoviću, koji u Karanovcu, selu na dvadeset minuta vožnje od Banjaluke, žive sa ocem i majkom, novčana pomoć će dobro doći za nabavku drva za ogrev. Nekako su se pripremili za zimu, ali se plaše da sneg ne udari najjače u februaru, kao i prošle godine.
Imati i nemati- Ovde retko ko može da nam pomogne. Kriza je pogodila običan svet, a bogati i ne brinu previše za one slabije. Zato smo neizmerno zahvalni svakome ko nam pomogne i ko se interesuje za naše nevolje - rekao je Zlatko Stanković preuzimajući donaciju. |
- Teško je, ali zasad guramo. Zima još nije pokazala svoje pravo lice, a nadamo se i da neće. Međutim, problem je i kada nema mnogo snega. Ako bismo i želeli da izađemo napolje, to sa prvim pahuljama postaje nemoguće. Plašimo da ćemo pasti i sami sebi napraviti još veći problem. Kako će onda roditelji sa nama, i ovako im je preteško. Samo onaj ko ne može da se osloni na svoje noge, ko ne može ni korak da napravi bez tuđe pomoći zna kakve su ovo muke - priča Zoran Stanković.
Braća su zahvalna donatorima iz Australije, srećni su što sada znaju da još ima dobrih ljudi koji pomažu onima u nevolji, što u svom dobru nisu zaboravili one kojima je teško.