Petak 25.01.2013.
13:55 >> 16:26h
Beta

Policija razdvajala četnike i partizane ispred suda

Grafit u Beogradu kod Ade
 

Suprostavljene grupe razdvaja policija, a pristalice rehabilitacije Dragoljuba Mihailovića, koji je posle Drugog svetskog rata osuđen na smrt i streljan zbog saradnje s nacističkim okupatorom, pevaju četničke pesme.

Među onima koji podržavaju rehabilitaciju četničkog komandanta, osuđenog i streljanog zbog ratnih zločina, nalaze se i pristalice desničarske organizacije Obraz.

Protivnici rehabilitacije četničkog komandanta nose zastave na kojima piše "Komunisti Srbije".

U Višem sudu u Beogradu danas je svedočenjem istoričara Branka Latasa nastavljen postupak za rehabilitaciju komandanta četničkog pokreta i Jugoslovenske vojske u otadžbini u Drugom svetskom ratu Dragoljuba Mihailovića.

Prvi osnovni sud u Beogradu je 5. oktobra proglasio Mihailovića mrtvim i kao datum njegove smrti utvrdio 31. jul 1946. godine. Ta odluka je bila preduslov za okončanje postupka rehabilitacije.

 

 

Zahtev za rehabilitaciju su 2006. godine podneli Mihailovićev unuk Vojislav Mihailović, profesori Smilja Avramov i Kosta Čavoški, Srpski liberalni savet i Udruženje jugoslovenske vojske u otadžbini.

Saslušanje Latasa predložio je SUBNOR, a on će svoj iskaz završiti 22. februara, za kada je zakazan nastavak procesa. Viši sud će odluku o rehabilitaciji Mihailovića saopštiti pisanim putem.

Latas je kazao da o krivičnom postupku protiv Mihailovića 1946. godine ne zna mnogo i da je s njim bio upoznat samo onoliko koliko mu je bilo potrebno za rad.

"Smatram da sam pravni laik u toj materiji. Ne mogu da komentarišem pravna pitanja u vezi sa suđenjem Mihailoviću", rekao je Latas. On je kazao da mu nije poznato da je Vojno-istorijski institut, u kojem je bio zaposlen, prikupljao podatke vezane za krivični postupak.

Latas je tokom svog rada, kako je naveo, došao do zaključka da je četnički pokret kolaboracionistički, a nikako antifašistički.

"Mihailović nije izdao nijednu naredbu za borbu protiv okupatora", naveo je svedok.

On je dodao i da je Mihailović 28. oktobra 1941, na sastanku s Nemcima u mestu Divci, ponudio da se četničke snage okupatoru stavljaju na raspolaganje u borbi protiv komunista.

Upitan kako objašnjava poternicu koju su Nemci raspisali 1941. za Mihailovićem, Latas se pozvao na Mihailovićeve reči da su to "marifetluci".

Latas je kazao da je imao uvid u dokumenta iz Vašingtona, Minhena, Beča i Londona.

Na pitanje predsednika sudskog veća Aleksandra Ivanovića da li je u izveštajima iz Vasingtona i Londona našao podatke u kojima se konstatuje saradnja pripadnika Mihailovićevog četničkog pokreta s Nemcima, ubistva Muslimana i saradnja sa ustašama, Latas nije mogao da konkretno odgovori.

"U engleskom izveštaju konstatovano je da je nad Muslimanima bilo zločina jer je Turska reagovala kod vlade Velike Britanije da se zločini nad Muslimanima zaustave, pa je vlada Velike Britanije u svojim izveštajima i preko (predsednika vlade u egzilu) Slobodana Jovanovića tražila od Mihailovića da to prestane", rekao je Latas.

Postupak za rehabilitaciju je počeo 16. septembra 2010. godine. Po najavama pravnih zastupnika, očekuje se da sud danas donese konačnu odluku o zahtevu za rehabilitaciju.

2020 © - Vesti online