Srbi prvi napravili hleb od tikve
Put do ovog rezultata, međutim, nije bio kratak i jednostavan. Branislav Panić, vlasnik "Pan union oila", priča da je sve počelo kada je probao "pogaču", odnosno nusproizvod kod ceđenja ulja semena tikve "golice", koja se koristila kao stočna hrana. Pomislio je da bi "pogača" mogla da se koristi i u druge svrhe. Onda su počela istraživanja na Institutu za prehrambene tehnologije u Novom Sadu.
Proteina kao u mesuInteresantno je da, kod prerade semena tikve, samo jedna trećina količine "odlazi" u ulje, a dve trećine su "pogača", odnosno, naša sirovina - objašnjava Mastilovićeva. |
- Uradili smo, relativno brzo, sva ispitivanja i analize i utvrdili smo kako je "pogača" u stvari jako poželjna kao dodatak ljudskoj ishrani, jer ima izuzetne nutritivne vrednosti, kojima dobrim delom nadmašuje meso - objašnjava Jasna Mastilović, naučni savetnik Instituta. - Praktično, pogača od isceđenog semena tikve sadrži mnogo toga, što savremenom čoveku nedostaje u ishrani. Upravo zbog toga, odlučili smo da pokušamo da je "upakujemo" u proizvod koji se svakodnevno koristi. Opredelili smo se da napravimo specifično brašno, koje će se dodavati hlebnom brašnu. Eksperimentima smo došli do toga da je najbolje da se, u "redovno" brašno, doda 20 odsto našeg brašna, i da tada kriška hleba dobija karakteristike ukusnog sendviča, sa šunkom, puterom, pa i salatom...
Ovaj posao uspešno je završen, a kasnije istraživanje pokazalo je da su Novosađani jedini u svetu, koji su došli na takvu ideju.
- Dosta sarađujemo sa partnerima iz Austrije, koja je centar proizvodnje tikava i ulja od tikve - priča Panić. - Kada smo im rekli šta smo uradili, oni su se iznenadili, pošto nikada nisu čuli za takav pokušaj. Kasnije smo pretraživali sve izvore, i pokazalo se da smo zaista jedini, i samim tim, brašno smo patentirali. Očekujemo da se uskoro nađe i u slobodnoj prodaji, a već sada ga mnogi pekari, proizvođači testenina, pa i keksa i vafla, traže, pošto zaista ima veoma dobre osobine, i popravlja njihove proizvode...