Da li su moguće nove države u Evropi?

Po njima će Škotska posle referenduma proglasiti nezavisnost, što će podstaći ujedinjenje Irske. Katalonci i Baski će proglasiti nezavisnost od Španije, a posledica će biti raspad multikultularizma u Francuskoj. Oko Marselja će nastati islamska država, a oblast Loren sa centrom u Strazburu priključiće se Nemačkoj, dok će Korzika proglasiti nezavisnost.

Raspašće se i Belgija, a Flamanci će se priključiti Holandiji. Italija će se raspasti na bogati sever i siromašni jug, a Sardinija i Sicilija će proglasiti nezavisnost. Teritoriju BiH podeliće Srbija i Hrvatska. Da bi se umirila Turska, nastaće Velika Albanija koju će činiti Albanija, Kosovo, teritorija koju Albanci nazivaju preševska dolina i deo zapadne Makedonije. Mađarska će povratiti deo svoje nekadašnje teritorije u Rumuniji i severnom Banatu. Poljska će morati da se odrekne dela teritorija posle novih sporazuma između Rusije i Nemačke. Belorusija će nestati i postaće deo Rusije, kao i delovi baltičkih država i Ukrajine. Smatra se i da Rusija neće moći da zadrži Čečeniju i Dagestan. Obim promena će zavisiti, kako kažu ruski eksperti, od socijalne i političke nestabilnosti.

Slobodan Marković, vanredni profesor na Fakultetu političkih nauka, ukazuje da su se ruski stručnjaci ogradili da će promene zavisiti od socijalne i političke nestabilnosti. On kaže da je sada nemoguće projektovati da li će to biti tako i podseća da je samo Zbignjev Bžežinski projektovao raspad SSSR-a. „Ako se uporede karte Evrope 1910. i 1920. godine vide se ogromne promene jer su nestala četiri carstva. To niko nije mogao predvideti.”

Marković kaže da se iza ove karte kriju politički interesi, a ne ozbiljna analiza. „Nemačka i Rusija dobijaju teritorije, ali Rusija i gubi teritoriju. Promene u 20. veku događale su se posle Prvog i Drugog svetskog rata i posle hladnog rata. Kod nas su se promene dogodile posle hladnog rata. Postoji mogućnost i da se sada stvore nove države. Na primer, ustavom Velike Britanije to je dozvoljeno. U Belgiji se razgovara po klubovima o promenama granica te zemlje. U nekim zemljama i neće doći do velikih promena. Ako se Škotska otcepi ona će ipak ostati u nekoj vezi sa Velikom Britanijom.”

Međutim, Marković kaže da ako se u zapadnoj Evropi dogodi promena granica na osnovu dogovora, to će da postane model. „Ako promene granica budu dogovorene, to će imati direktne posledice na Kosovo i Metohiju, Bosnu i Hercegovinu i Makedoniju. Model Flamanaca, Valonaca ili Škota biće primenjen na KiM, BiH i Makedoniju. Ako dođe do konfederacije u Belgiji, nije nemoguće da taj model bude preslikan.”

Marković misli da je nemoguće da u okolini Marselja nastane islamska država i da se oblast Loren u Francuskoj priključi Nemačkoj. "To deluje tendenciozno.”

Predrag Marković, istoričar, smatra da je ova karta kao igra riziko i da se samo kod nas menjaju granice.

"Jugoslaviji su prekrajane granice uprkos Helsinškoj povelji. To se dogodilo još u Nagorno Karabahu, Osetiji, Abhaziji. Na Kosmetu je promenjena granica, a za Makedoniju se to ne može reći jer ona ne postoji kao funkcionalna država. U Bosni i Hercegovini dva entiteta su ravnodušna prema promenama granica. Moguće je da se Škotska otcepi i da Albanija promeni granicu.”