Srbi u kafani i kafu piju na recku
Januar je zbog proslave Nove godine i Božića za građane Srbije po tradiciji najduži mesec.
- Oduvek je bilo tako, ali ranije su ljudi imali posao i kada bi stigla plata, u februaru ili martu sve se vraćalo u normalu. Sada je sve drugačije. Šta danas da čeka čovek koji je ostao bez posla, a tokom zime nema gde da zaradi neku crkavicu. Svedok sam toga da prijatelji u kafani sakupljaju novac za decu njihovog kolege koji je, kao i oni, ostao bez posla. Takve situacije prate i suze, teško je sve to gledati.
Ako nemaju novca, zašto dolaze u kafanu?
- Većina gostiju već odavno ne dolazi u kafanu da uživa, već da pobegne od problema i briga u kući. Ima penzionera, uglavnom onih koji žive sami, koji dolaze u kafanu da besplatno pročitaju novine i da uštede na grejanju. Neko popije kafu ili čaj i to na recku do sledeće penzije. Neko se izvini što ne može da naruči ništa i tako iz dana u dan. Dobro, naiđu i parajlije i mlađi koji se bave ko zna čime i onda bude nešto pazara, ali ni iz daleka kao nekada.
Kome je najteže?
- Radnicima koji su na birou rada, a posebno onima koji su u godinama kada neće niko da ih zaposli, jer posla nema ni za mnogo mlađe i jače. Nije lako ni penzionerima jer su u strahu da li će dobiti sledeću penziju. Kad ne bi bilo penzija, u državi bi izbio haos, a penzioneri bi umirali od gladi.
O čemu se u kafani uglavnom razgovara?
- Ranije se najviše pričalo o politici, ali to vreme je prošlo. Danas se uglavnom priča o tome kako preživeti ovu krizu. Razgovara se i o hapšenjima, bespravnim privatizacijama koje su u crno zavile državu, o kriminalu... Kada na brzinu "prežvaću" hapšenje nekog tajkuna i zaključe da od toga neće biti ništa, ponovo se vraćaju najvažnijoj temi - kako preživeti.
Nije, valjda, da se u kafani ne razgovara o ulasku Srbije u EU?
- Ponekad, ali sve ređe, ali taj razgovor se uglavnom svede na sočne psovke. Svima nama je preko glave političara i Evrope, koja tera šegu sa Srbijom. Narod je sit priče o EU u koju nikada nećemo ući, a dosta nam je bacanja prašine u oči svakodnevnim aferama.