Hrabro hode kroz bespuća

Tri sina, tri zlatne jabuke: Porodica Ćivotijević

Prva donacija namenjena je mališanima koja odlazeći u školu savladavaju bespuća Srbije, u potrazi za znanjem i s nadom u bolju budućnost. Radi se o sinovima i kćerima Vukosava Komatine iz sela Radeljica kod Novog Pazara. Dečaci Miladin i Aleksandar do škole u Osaonici dnevno propešače i po 20 kilometara. Idu prečicom da bi skratili put. Istina, postoji kombi koji prevozi đake iz njihovog i okolnih sela do škole, ali Aleksandru i Miladinu roditelji ne mogu da obezbede svakog meseca 6.000 dinara. Porodica živi od dečjeg dodatka i tri krave. Osmogodišnja Anđela i sedmogodišnja Danijela pešače do škole "samo" četiri kilometra i za sada su u malo boljem položaju. Kad je veliko nevreme, do kuće ih doprati učitelj.

Aleksandar se nedavno našao zarobljen u šumi, usred snežne mećave. Seoski put bio je zavejan, tragova nije bilo i otac bi ga uzalud dozivao da verni pas Cigo nije osetio svog ljubimca. Promrzli, slabo obučen dečak spasen je u poslednji čas, ali od škole ne odustaje.

Iz vodenice izlazi sve mlađi

"Ovo je drugi vodeničar kojeg želim da nagradim. Nećemo uvek samo jad i bedu pomagati, nego nagrađivati i pozitivne primere, koji su ogledalo ljudskih vrlina", napisala je donatorka iz Nirnberga prilažući 100 evra i za 82-godišnjeg Dragomira Pantovića.
Zahvaljujući njemu, vodenično vitlo i danas se čuje u selu Brvenica, nedaleko od manastira Gradac. Kada su sedamdesetih godina prošlog veka skoro sve vodenice u kraju zaćutale, Dragomirova je nastavila da melje. Želeo je da uvek ima svežeg brašna za njegovu porodicu, prijatelje i seljane.
- Dok god budem mogao da stojim na nogama i hodam, radiće i moja vodenica. Nije sve u zaradi i biznisu, ova vodenica je svedok jednog vremena i moje veliko zadovoljstvo. Kad sam u njoj, zaboravim na sve bolesti, kao da se podmladim - kaže starina Dragomir.

"Ova upornost je vredna divljenja, deci želim da istraju i da se ne obeshrabre", napisala je naša čitateljka, poželevši da ih nagradi.

Deci iz porodice Komatina ova pomoć sigurno će dobro doći. U školu idu u gumenim čizmama, loše su obučeni, a roditelji ističu da bi bili odlikaši da toliko vremena ne provode putujući i na tom putu strepeći od divljih životinja.

Druga porodica, još jedno bespuće, ali i snažno izražena želja da se opstane na vekovnim srpskim ognjištima. Slaviša i Marica Ćivotijević iz zabitog sela Međeđi Potok u opštini Zubin Potok nedavno su dobili trećeg sina, Darka. Petogodišnji Dejan i dvogodišnji Danilo obradovali su se bratu, ali i celo selo jer je ovaj mališan hiljadita beba rođena na severu Kosova.

Mlada majka Marica Ćivotijević ima samo 21- godinu i tri sina. Želi još dece, zna da neće biti lako, ali dece i para nikada dosta.

Stanovnici Međeđeg Potoka s ponosom ističu da je prirodni priraštaj na severu veći nego u Beogradu ili Prištini. Jedino čega se plaše je da ih Srbija ne zaboravi. Dobri ljudi sigurno neće.

"Porodica Ćivotijević zrači optimizmom i željom da opstane na svom ognjištu, oni su primer lepše strane života", napisala je dobrotvorka iz Nirnberga, uverena da bi ovakvi hrabri ljudi trebalo da budu opomena i onima koji vode politiku.

I na kraju, ne postoji to bespuće do koga ne mogu stići ljudi koji vide ono što drugima tako često promakne, a to je baš ta lepša strana života.

POZIV DONATORIMA

Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na e-mail adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta telefonom na br: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.