Britanski oficir: VRS nije gađala Markale
Prema optužnici koja Karadžića tereti za teror nad civilima u Sarajevu dugotrajnim granatiranjem i snajperisanjem, minobacačku granatu koja je na Markalama 5. februara 1994. ubila 66 osoba, a ranila više od 140 građana, ispalila je Vojska Republike Srpske.
Zaštićen svedok KW-570 izjavio je da su bosanski Srbi bili optuženi i pre nego što je istraga obavljena. "Krajnje neobičnim" nazvao je to što je pijacu pogodila samo jedna granata, ako se zna da je iz minobacača uvek neophodno ispaliti više projektila da bi se cilj pogodio, kako je VRS i činila.
KW-570 je naznačio da bi zbog visokih zgrada koje okružuju Markale, putanja granate morala biti gotovo vertikalna, što ga je navodilo na zaključak da je bila ispaljena "iz neposredne blizine".
"Bili smo šokirani da je samo jedna granata mogla ubiti i raniti toliki broj ljudi... To je bilo moguće samo ako je pijaca bila dupke puna", rekao je KW-570.
Svedok se pozivao i na izveštaje Unprofora po kojima su granatu na Markale mogli ispaliti "mudžahedini" koji su gađali "Jevreje koji su se evakuisali", ali su "promašili". Unprofor je pominjao i mogućnost da je neko granatu bacio sa okolnih zgrada.
U dnevniku, koji je tada vodio, KW-570 zapisao je 7. februara 1994. da je "stvar sumnjiva, a ceo je svet okrivio Srbe bez dokaza". Po svedoku, koji je bio prisutan, tadašnji komandant Unprofora Majkl Rouz sutradan je generalu Armije BiH Jovanu Divjaku rekao da "'ima dokaze" da je "možda" ABIH gađala Markale.
Divjak i drugih generali ABiH to su dočekali "potpunom tišinom", a zatim je usledio "niz opravdanja". Premda su rekli da imaju "snimak" da su Srbi ispalili granatu, oficiri ABiH ga nikada nisu pokazali. General Rouz je pretnju da će "celom svetu objaviti da sumnja da je njihova strana kriva" narednog dana još jednom uputio vlastima u Sarajevu, pokušavajući da ih primora da prihvate pregovore o uklanjanju teške artiljerije iz i oko Sarajeva, što su one zatim i učinile, naglasio je KW-570.
"Strategiju" muslimanskih vlasti, svedok je opisao kao izazivanje incidenata u gradu sa civilnim žrtvama, kako bila okrivljeni bosanski Srbi, u nameri da se protiv njih izazove međunarodna intervencija. Ta strategija je uključivala otvaranje vatre iz civilnih objekata, uključujući i bolnice, i iz blizine Unprofora, radi izazivanja srpskog odgovora.
KW-570 izjavio je i da vlada u Sarajevu nije želela da olakša patnje civilnog stanovništva i da je jednom prilikom sprečila obnavljanje isporuka vode. Dok ga je unakrsno ispitivala tužiteljka Karlin Edžerton, svedok je potvrdio da nije ekspert za minobacače i da nikada nije učestvovao u istragama o eksplozijama.
Rekao je i da "nikada nije video mudžahedine u Sarajevu" i da je znao da ih ima samo u okolini Maglaja. Sugerisao je da je izveštajem u kojem su pomenuti razmatrano "šta se moglo dogoditi" na Markalama.
KW-570 potvrdio je da je VRS držala Sarajevo u opsadi i da je u aprilu 1994. uzela za taoce pripadnike Unprofora nakon što ju je NATO napao iz vazduha tokom ofanzive na Goražde.