Beograd: Nebriga ubila braću
- Nisu nam se javljale čak ni komšije - kažu u opštini Zvezdara. - Ne možemo znati koliko neko teško živi dok nam to neko ne prijavi. Mi imamo dobro organizovan Volonterski servis i žene koje dobrovoljno odlaze kod starijih i bolesnih sugrađana i pomažu im.
Prema rečima gradskog sekretara za socijalnu zaštitu Nenada Matića, braća su bila poznata radnicima Centra za socijalni rad na Zvezdari, ali su prošlog leta odbili njihov predlog da ih smeste u dom.
Pročitajte još: |
- Nedopustivo je da neko u Beogradu umre od gladi, kada imamo organizovan sistem narodnih kuhinja u svim opštinama, ali mi ne možemo nekog da nateramo da dođe po hranu - kaže Matić.
- Prema podacima Centra, braća su dobijala jednokratnu pomoć za lekove i hranu, ali se već dugo nisu javljali ovoj ustanovi. Sprovešću detaljnu istragu u ogranku Centra za socijalni rad na Zvezdari i utvrdićemo da li su zaposleni napravili neki propust.
Svakog jutra Dragan Nišević spuštao bi iz svog stana kanap na kojem je zakačen ceger i nešto novca kako bi mu komšije dodale hleb, jaja i pavlaku. Njemu je tuđa milostinja već nekoliko meseci bila jedini način da prehrani sebe i svog brata Slobodana.
Propio se posle razvodaŠkolski drug Dragana Niševića, Tomislav Stojković, je stajao ispod prozora njegovog stana. Prisećao se ranijih vremena, dok je, kako kaže, sve sa braćom bilo normalno. - Znam ih odmalena i žao mi je što su ovako tragično završili, Dragan je bio čovek za primer dok se nije razveo - priča Tomislav. - Posle je počeo da pije. Sramota je što niko od nadležnih nije pomogao ovim nesrećnim ljudima. Mi komšije smo pomagali koliko smo mogli. Jedan taksista ih je vozio kod lekara, dodavali smo im namirnice. Bili su “teški“ i zadrti ljudi, pa su Dragana jednom našli prebijenog na ulici. Mislim da su mu tada slomili kuk. |
- Godinama su živeli kao pustinjaci, a pošto je Slobodan bolovao od dijabetesa i amputirana mu je noga, o njemu se starao Dragan - kaže Radmila Ninković, radnica u prodavnici preko puta zgrade u kojoj su živela braća. - Dozivali su me svakog dana da im dodam namirnice, jer više nisu mogli da se kreću, ali su bili preki i voleli su da popiju.
Braća nisu bila ni bez familije. Imali su rođenog starijeg brata na Novom Beogradu, ali nisu bili u dobrim odnosima sa njim. Dragan je čak imao i ćerku koja živi sa njegovom bivšom suprugom u Hrvatskoj.
Radnica kaže da je Dragan, dok je mogao da hoda, dolazio u radnju i uglavnom je kupovao alkohol. Radio je u štampariji “Politike“, a Slobodan u “Gradskoj čistoći“, tako da su, verovatno, imali solidne penzije.
- Struju su im isključili, a grejali su se na drva koja su cepali u stanu dok su imali zalihe - seća se radnica. - Lekove su držali na prozoru i živeli su kao pustinjaci. Sramota je što im niko nije pomogao.
Stan u Ulici Ljubice Luković posle uviđaja je zapečaćen, a komšije ne znaju ko će braću sahraniti. Niko nije za njima plakao, a na vratima zgrade nije bila postavljena čak ni umrlica.