Tadić štedi Tomu i Dačića u hrvatskim novinama
Šta Hrvatska i Srbija mogu dobiti susretom Dačića i Milanovića?
"Prvo šta mogu dobiti u kvalitativnom smislu jeste promena. Ono što se događalo zadnjih pola godine nije bilo dobro ni za koga, a pogotovo za građane obeju država. To nije bilo dobro ni za ovu regiju jer je na nama, Zagrebu i Beogradu, velika odgovornost za unapređenje političke, bezbednosne i ekonomske saradnje. Štaviše, mi živimo, a to je jasna činjenica, u sličnom, ako ne i istom, političkom i kulturološkom prostoru. Sve što se sad zbiva u Srbiji ima refleksije na Hrvatsku. I obrnuto. Ukratko, imamo novu etapu u odnosima što je svakako dobro."
Tačno, ali šta sad možemo očekivati...
"Postoji puno problema na kojima možemo početi raditi u odnosima između dveju Vlada, ali sad treba videti hoćemo li ih uspeti konkretizovati. Bila bi velika stvar kada bi se stvorila takva klima."
Sad je već opšte mesto za odnose između Beograda i Zagreba oslobađajuća presuda Haškog suda za Gotovinu i Markača koja je izazvala gnevne rekacije zvaničnog Beograda. Šta vi mislite o presudi i reakcijama na nju?
"Nemam nikave dileme da je reč o dve potpuno različite percepcije onoga što se zbivalo tokom rata. Kad to kažem mislim da, uz shvatanje vlastitog stava, treba imati i razvijenu percepciju za razumevanje pozicije druge strane kako one u Hrvatskoj tako i u Srbiji.
Kada bismo tako pristupali politici valjda bi puno lakše, a i bili bismo puno hrabriji u pronalaženju odgovora na pitanja i probleme koji nas, što je razumljivo, jako pogađaju. Srbija ne može kreirati drugačiji pristup odluci Haškog tribunala nego što ga je kreirala danas. O tome sam razgovarao i s predsednikom Josipovićem i s premijerom Milanovićem, sve mojim hrvatskim prijateljima. Ali usprkos tome što imamo različite percepcije o tragičnim događajima iz devedesetih i radu Haškog suda mi moramo tragati za rešenjima jer živimo zajedno ili jedni pored drugih u ovoj regiji. Moramo pronaći rešenje i za ovo različito viđenje haškog pravnog postupka. I javnost bi u Hrvatskoj slično reagiovala kao ona u Srbiji da su uloge obrnute. Na ovaj način pokušavam pomoći da se u Hrvatskoj shvati srpska pozicija."
Presuda je, uz oslobađanje Gotovine i Markača, takođe jasno utvrdila da je Oluja bila legitimna vojna operacija, a ne planirani progon hrvatskih Srba što je deo stanovišta zvanične srpske politike. Kako biste to prokomentarisali?
"To je jednostavno tek jedno od viđenja te situacije. Naravno, ono je legitimno. Svakako, ne bih ulazio u legitimnost vojnih operacija jer kao bivši ministar odbrane i glavnokomandujući oružanih snaga Srbije dobro poznajem tu tematiku i ona je teško osporiva. Ali ovde se ne radi samo o tome već i o mnogočemu drugome.
Jedan veliki deo hrvatskog stanovništa napustio je svoje domove, izazvani su ogromni socijalini problemi, promenjena je demografska struktura u regiji... To je i pitanje kulture, ljudskih prava, temeljne zaštite ljudskog integriteta, prava da ljudi žive na prostoru gde su rođeni. To je, na kraju, pitanje poštovanja odredbi Povelje UN-a i širok je taj kontekst.
Svako pojednostavljanje bilo bi, po mom mišljenju, vrlo opasno. S druge strane, moramo krenuti od nekih parametara i priznati jedni drugima određena prava. Lično sam, proteklih godina, učinio veliki napor da se to i dogodi uspostavljajući jednu drugačiju političku filozofiju od one koja je do tada postajala na ovom prostoru."
I jeste li bili uspešni?
"Ne znam. Ali sad je na drugim da pomažu. Na vladama Srbije i Hrvatske i na dvojici predsednika."
U Hrvatskoj dominira stanovište da se veliki deo problema u odnosima Zagreba i Beograda temelji na činjenici što se predsednik Srbije Tomislav Nikolić i premijer Ivica Dačić nisu zapravo odrekli postulata politike Slobodana Miloševića prema Hrvatskoj. Je li tako?
"Radije bih da o tom problemu govorim u srpskim medijima. Pre nego u onima iz Hrvatske. Pa kad završim tu raspravu sa srpskim novinarima i političarima, nešto o tome ću reći i za 'Jutarnji list'. U svakom slučaju, pitanje koje ste postavili tek je površina problema. Mislim da na Zapadnom Balkanu nedostaje političke kulture i da to trebamo promeniti. Biti rob predrasuda i starih uverenja uzrok je svega toga, a baš se tu treba događati suštinska reforma. Ako budemo menjali politčku kulturu, ako budemo pomirljiviji jedni prema drugima stvorićemo i stabilnije, bolje, društvo unutar naših država. Onda ćemo i više energije trošiti na kvalitetu naših proizvoda, bit ćemo konkurentniji i konačno bolje ćemo živeti. Vidim da su i u Hrvatskoj, baš kao i Srbiji, ljudi zabrinuti kvalitetom života."
Već se neko vreme spominje mogućnost povlačenja hrvatske i srpske tužbe pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu. Je li to izvesno?
"Onoliko koliko smo u stanju rešavati međusobne probleme bez intervencija međunarodne zajednice, pokazuje i naš kredibilitet u svetu. Nije dobro da opterećujemo svet našim problemima. To je moj stav. Sad je drugo pitanje postoji li međusobna politička volja. Nadam se da postoji. Ali puno toga zavisi o političkim okolnostima. Moja sugestija sadašnjim liderima bila bi da ponekad treba preuzeti odgovornost i doneti odluke koje idu protiv volje većine."