Utorak 15.01.2013.
22:11
Beta

Svedok: Karadžić pre Dejtona predložio sličan sporazum

Bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić
 

Američki profesor Hačet posvedočio je da mu je Karadžić svoj mirovni plan predao u septembru 1994, kada je bio u poseti Palama s delegacijom društva za izučavanje Balkana "Lord Bajron".

Pošto ga je Karadžić zamolio da plan prenese vladi SAD, Hačet je, kako je posvedočio, uspeo da taj mirovni predlog dostavi tadašnjem američkom predsedniku Bilu Klintonu (Bill Clinton), uveren da "Karadžić iskreno želi okončanje rata".

Bivši američki oficir i predstavnik Pentagona u evropskim bezbednosnim forumima, Hačet je izjavio da je čuo da je Karadžićev plan Klintona "uzbudio", ali da je zatim bio odbačen u Stejt departmentu.

Mirovna rešenja dogovorena u novembru 1995. u Dejtonu bila su, po svedoku, veoma slična onima koje je Karadžić predlagao godinu dana ranije. Teritorijalna podela BiH na entitete bila je, kako je naznačio, identična.

Hačet je posvedočio da bi, prema Karadžićevom planu, BiH bila "jedinstvena država s dve autonomne republike", srpskom i muslimansko-hrvatskom. Teritorija bi bila podeljena u razmeri 49 odsto Srbima, a 51 odsto Muslimanima i Hrvatima.

Karadžićevim predlogom, po izjavi svedoka, bila je predviđena i mirovna konferencija na izolovanom i medijima nedostupnom mestu, uz posredovanje UN.

Tokom posete Palama, od 13. do 18. septembra 1994, Hačet je bio "zapanjen" odlučnošću i naporima predsednika Republike Srpske da okonča rat u BiH i sačuva živote civila. On je opisao kako mu je, tokom paljanskih razgovora, general Vojske RS
Zdravko Tolimir rekao da se rat može okončati samo "velikom srpskom vojnom ofanzivom" na Sarajevo, što je Karadžić odlučno odbio.

"Neću pokrenuti veliki vojni napad na grad pun ljudi, koji bi ubio hiljade na obe strane, kad znam da nam ne bi bilo dozvoljeno da ga zadržimo u okviru mirovnog rešenja", glasile su Karadžićeve reči, kako ih je naveo Hačet.

Svedok je izjavio i da Karadžića nikada nije čuo da kaže da će RS biti čisto srpska, niti da u njoj neće biti mesta za Muslimane i Hrvate. Kada ga je, snimajući, upitao za stav o etničkom čišćenju, Karadžić mu je odgovorio da "to nikada nije bila politika RS" i da će posle rata svim izbeglicama biti omogućeno da se vrate u svoje domove.

Na početku unakrsnog ispitivanja, tužilac Alan Tiger (Tieger) je verodostojnost i objektivnost svedoka osporavao citirajući izjave osnivača fondacije "Lord Bajron", Srđe Trifkovića i ser Alfreda Šermana (Shermann).

Šerman je, na internet stranici društva, pisao da je Zapad "srbofobičan" i da je "podvrgao Srbe pogromu". Nezavisnu BiH, on je, kako je tužilac citirao, nazvao "islamistanom u srcu Evrope".

Tužilac Tiger je naveo i Trifkovićevu ocenu da je Haški tribunal "političko oruđe gospodara koji ga plaćaju" i da su njegove presude neizvesne kao u Staljinovoj Rusiji.

Napominjući da se nije "nužno" slagao s takvim stavovima kolega i da nije verovao u antisrpsku zaveru na Zapadu, Hačet je rekao da je angažmanom u fondaciji želeo da doprinese uspostavljanju objektivnije slike o ratu u Jugoslaviji i protivteže pristrasnosti
zapadnih medija protiv Srba.

Na pitanje tužioca, svedok je potvrdio da je Trifković fondaciju nazvao "Lord Byron" u uverenju da je britanski pesnik "dao svoj život u borbi za oslobođenje hrišćana na Balkanu od islamske vladavine".

Zastupnik optužbe sutra će nastaviti unakrsno ispitivanje svedoka. Pre Hačeta, o zbivanjima u Sarajevu početkom rata i evakuaciji JNA iz kasarni u gradu svedočio je Miloslav Gagović, tadašnji oficir savezne vojske. Gagović je za izbijanje rata okrivio muslimanske paravojne formacije i teritorijalnu odbranu, koje su, kako je izjavio,
napadale JNA i blokirale njene kasarne.

2024 © - Vesti online