Mi smo svetski vrh u spajanju praznika
Markus Bogdanović, direktor Alas holdinga, smatra da bi u Srbiji trebalo da bude manje neradnih dana, bar dok privreda ne stane na noge.
- To je previše opterećenja za firme, pogotovo za one koje se bave proizvodnjom. Nije nama problem da dođemo u kancelariju onda kad državne službe ne rade, ali mi treba da pokrenemo peć koja radi 15 sati. To mnogo košta, a tih dana ne možemo da računamo na poslove s državom - kaže Bogdanović.
Prema proceni Unije poslodavaca Srbije, neradni dani oštete privredu između 11 i 17 miliona evra dnevno, jer preduzeća ne mogu da završe nijedan posao koji ima veze s državom, niti mogu da dobiju neophodnu dokumentaciju.
- Kada saberemo broj radnih sati i uračunamo duple dnevnice za oko 10 odsto onih javnih službenika koji su dežurni na neradan dan, i država zbog toga gubi oko 12 miliona evra dnevno - kažu u UPS-u.
Toplica Spasojević, vlasnik ITM grupe, smatra da Srbija nema mnogo neradnih dana, već je veći problem naša sklonost da spajamo dane što na kraju ispadne daleko više od zvaničnih 11 dana.
- Palo mi je u oči čuveno naše spajanje praznika, posebno kad padnu usred nedelje.
Neradni dani zbog praznika u Srbiji:Nova godina - 1. i 2. januar Srpska nova godina - 14. januar Sretenje, Dan državnosti - 15. i 16. februar Praznik rada - 1. i 2. maj Dan pobede - 9. maj Dan primirja u Prvom sv. ratu - 11. novembar Božić - 7. januar Uskrs - klizni datum |
Zato ih, neformalno, u Srbiji ima mnogo više nego kod drugih. Mogli bismo, po tom pitanju, da se ugledamo na Veliku Britaniju. Kod njih se državni praznici uvek slave ponedeljkom kad god da padnu kalendarski. Tako izbegnu spajanje, a s druge strane daju stimulans turizmu, jer ljudi mogu da otputuju negde na produžen vikend - kaže Spasojević.
U Srbiji godišnje ima 10 neradnih dana, a ako se i 14. januar uvrsti u Zakon o praznicima, biće ih ukupno 11. Hrvatska, na primer, ima 13 neradnih dana, Makedonija 12, dok Crnogorci recimo manje praznuju od nas i godišnje imaju osam neradnih dana.