Orić neće da govori o zločinima nad Srbima
U danas objavljenoj odluci, raspravno veće predsedavajcuheg O-gon Kvona naznačilo je da Karadžić nije iscrpeo sve mogućnosti da obezbedi Orićevu dobrovoljnu saradnju, što je uslov koji se mora ispuniti pre nego šsto bi Tribunal, ako oceni da je neophodno, tu saradnju mogao obezbediti obavezujućim nalogom (subpoena).
Sudije su taj zaključak utemeljile na činjenici da je Orić, preko advokata, odbio da sa Karadžićevim pravnim savetnicima razgovara samo o zločinima nad Srbima počinjenim u Srebrenici i okolini 1992-95. dok je u toku istraga koju vlasti Republike Srpske vode protiv njega zbog tih zločina.
Karadžić je, kako piše u današnjoj odluci, tražio da sud Orića obaveže da s njegovim pravnim savetnicima razgovara o "događajima u Srebrenici 1992-95" što ne isključuje mogućnost da bi Orić mogao pristati na razgovor o drugim temama izvan optužbi za zločine.
Pozivajući se na navod iz Karadžićevog zahteva da bi o eventualnom pozivanju Orića za svedoka odbrane odlučio tek posle razgovora, sudije podsećaju da time odbrana nije dokazala da je izdavanje obavezujućeg naloga u ovom trenutku neophodno. To, međutim, Karadžića ne sprečava da obnovi zahtev posle dodatnih pokušaja da Orića privoli na dobrovoljni iskaz.
Sredinom novembra, Karadžić koji se brani sam, zatražio je da sud Orića obaveže da odgovori na njegova pitanja. U podnesku je bilo navedeno da je Orić, preko advokata, odbio Karadžićev poziv uz obrazloženje da bi njegov iskaz pred Triubnalom mogao biti samooptužujući, odnosno da bi ga vlasti RS mogli iskoristiti u istrazi koju vode protiv Orića zbog sumnje da je počinio ratne zločine.
Orićevo svedočenje značajno je za Karadžićevu odbranu zbog centralne uloge koju je kao komandant 28. divizije ABiH imao u vojnim aktivnostima u Srebrenici, 1992-95.