Sramota da Kina spasi evro?

Da li je to dovoljan razlog za Peking da priskoči u pomoć. Ili možda i nije?

"To je bila velika sramota. Kina je i dalje siromašna zemlja. Iako raspolaže velikim deviznim rezervama, ima deset puta manje prihode po glavi stanovnika nego Francuska".

Tim rečima je britanski finansijski stručnjak Dejvid Marš prokomentarisao posetu tadašnjeg francuskog predsednika Nikole Sarkozija Pekingu u oktobru 2011. godine.

I zaista, Sarkozi je računao na ogromne kineske devizne rezerve, koje iznose više od tri biliona američkih dolara. Osim toga, ta zemlja iz godine u godinu beleži veliki privredni rast.

Bilo bi naivno poverovati da Kina može da odigra ulogu spasioca evrozone. Kineski ekonomski stručnjak Mao Ženhua kaže da je njegova zemlja, doduše, iz diplomatskih razloga kupovala obveznice evropskih država.

I dok je Evropa bila nezadovoljna jer Kinezi nisu masovno kupovali španske i italijanske državne obveznice, vlada u Pekingu bila je razočarana time što evropska monetarna unija nije u stanju da reši svoju dužničku krizu.

Mao Ženhua smatra da je razlog za loš krizni menadžment greška u samoj konstrukciji evra, odnosno u činjenici da su fiskalna i monetarna politika odvojene. Kod svake krize države-članice moraju da se obraćaju Evropskoj centralnoj banci, a njoj je, za donošenje odluka, potrebno mnogo vremena i saglasnost drugih članica.

Uprkos zabrinutosti za budućnost evrozone, pomoć Pekinga nije sama po sebi razumljiva jer sve dok je budućnost zajedničke valute bude neizvesna, podrška Kine biće samo verbalna ili će se ograničiti na posrednu, preko Međunarodnog monetarnog fonda, predviđa kineski ekonomski stručnjak.