Kad ćevapi postanu kulturni

Beogradska Velika pijaca

Njemu je najbliža kafana bila ona kod Rajića.

Pre stotinak godina, kada je Branislav Nušić pisao svoju kafansku hroniku, bila je to lepo nazidana dvospratna zgrada.

"Ranije je bila stara kućerina takođe na dva sprata. Na donjem je, kao i sada, bila kafana sa vrlo velikom tablom na kojoj je, dosta dobro, bio naslikan Tanasko Rajić na topu. Ne mogu pouzdano da tvrdim ali čini mi se čak da je ta firma bila rad jednoga od naših slikara stare generacije", zabeležio je Nušić.

"Kafana Rajić je bila čisto pijačna kafana. Tu su uvek bili gosti i oni što su pazarili na pijaci. Tu su se okrepljavali rakijom i zemunska piljarica i Žarkovčanin ili Mokrolužanin i onaj Jevrejin sa pertlama za cipele preko kažiprsta, koje po ceo dan nudi na pijaci.

Žandarska kafana
Ispod kafane Rajića, preko puta žandarmerijske kasarne, bila je otvorena neugledna kafanica bez imena. Toj kafani su gosti, najvećim delom žandarmi, nametnuli svojom posetom ime, te je u svoje vreme bila poznata pod imenom Žandarska kafana. Kasnije, kada je vlasnik porušio straćaru i podigao malo bolju zgradu, ispisao je na njoj firmu Žandarska kasina. Danas više ne postoji.

Kafana Rajić znana je i po tome što su se tu prvi put počeli da kultivišu ćevapčići. Biće tako šezdesetih godina, oni su prvi put stigli iz Leskovca u Beograd i odmah se odomaćili tu, u kafani Rajić.

Kako je pijačna publika bila pouzdan njihov potrošač, ubrzo se ta industrija ćevapčića razmnožila te se oko kafane Rajić pootvarao čitav niz malih čevabdžinica koje i danas, samo kao nešto renovirane, postoje.

Od ovih je najznamenitija ona Živka ćevabdžije, koja i danas postoji u suterenu zgrade u kojoj je hotel "Makedonija". Živko je svoje ćevapčiće toliko renomirao i taj posao toliko razvio da je od ćevapčića nazidao crkvu u svome rodnome mestu!" Na gornjem spratu kafane Rajić, one stare zgrade, bila je dugo vremena pevačka škola društva "Kornelije"