Vranac otkriva demona

Još od vrhovnog slovenskog boga Peruna vampir je uzeo vučji oblik. Kasnije se kao njegov znak javlja i konj, koji je takođe simbol vrhovnog boga, jer Perun uvek jaše na konju, i to samo na vrancu. Tako isto radi i vampir, pa predanje kaže da "često vampir hoće da jaše konja vranog bez belege, te zato ljudi nalaze ujutru takve konje sa isprepletenom grivom, znojave i zamorene".

Vrhovni bog je hrom, a takav je često i vukodlak. Obojica se uvek pojavljuju u dugom ogrtaču i obojica važe za velike ljubavnike. Srpski vampir je, dakle, uprošćena slika nekadašnjeg boga svih slovenskih bogova, a vrhovni bog je praotac svih vampira, i dugo je bio njihov vođa. Otuda je razumljivo što crni ždrebac bez belege, kada ga vode kroz groblje da bi se uverili u kom grobu leži vampir, "neće, niti smije, preći preko vukodlaka", zapisao je Vuk Karadžić. Demonska životinja, kakav je konj vranac, u kome je možda useljen neki drevni bog, ako ne i sam vrhovnik, neće da udara na srodnog demona.

Ljudi se prema vampiru ne ponašaju uvek neprijateljski, jer ni on ne mora obavezno da bude zao. Predanja tvrde da vampir može da udavi čeljade, "ali on obično samo gnjavi i muči". Prema njemu je moglo da se oseća i izvesno poverenje. Kod Srba je postojao običaj da za vukodlaka "ostavljaju čeljad iza večere nekoliko jela, njegov deo, a on to nalazi i pojede". Vampir je mogao da se odobrovolji nekom žrtvom da bi ukućane ostavio na miru.

Vampir se vremenom ukrstio sa drugim demonima, pa su rođeni novi, sa različitim osobinama. Tu je pre svih đavo, a za njim konjski demoni, koji su se zadržali od Ilira, prastanovnika Balkana, i gospodarili su tim krajevima. Ponekada se vampir može javiti i kao žena, ali je to kod Srba velika retkost, i pre će biti da je reč o veštici. Opšte je verovanje da se "može povampiriti samo čovjek, a žena i dijete nikad", tumačio je Vuk Karadžić.