EU izglasala mehanizam za vraćanje viza
Savet ministara Evropske unije i Evropski parlament postigli su politički dogovor o utvrđivanju mehanizma za uvođenje viza, ali je glasanje o tome u Odboru za građanske slobode EP iz tehničkih razloga pomereno za drugu polovinu januara.
To su agenciji Beta rekli upućeni zvaničnici u ovom odboru EP, koji su istakli da je politički još u decembru sasvim usaglašena "zaštitna klauzula" režima bez viza za zapadnobalkanske zemlje, kojom bi vize bile vraćene ako se utvrdi da je iz tih zemalja došlo do naglog povećanja "lažnih azilanata" ili priliva ilegalnih imigranata u EU.
Predstavnica za štampu u Odboru za građanske slobode EP Isabel Nadkarni je objasnila da će, umesto sutra - kako je bilo planirano, glasanje o "zaštitnoj klauzuli" biti 21, 22. ili 31. januara. Odlaganje je proceduralno-tehničko jer je nužno, kako je dodala, da se tekst tog mehanizma pravno i jezički "dotera" i usaglasi.
Sama sadržina "zaštitne klauzule" je u potpunosti prihvaćena u konsultacijama Saveta ministara EU i EP, naglasila je Isabel Nadkarni.
EP je juče saopštio da do usvajanja "zaštitne klauzule" za bezvizni režim, dolazi na zahtev nekoliko zemalja EU koje su ustanovile naglo povećanje broja neosnovanih zahteva za dobijanje azila državljana nekih zemalja zapadnog Balkana, posle uvođenja bezviznog režima sa EU.
"Zaštitna klauzula" može stupiti na snagu pošto stručnjaci EK utvrde činjenice o prilivu emigranata koji zloupotrebljavaju režim bez viza za putovanje u "šengenski prostor" i kad Evropska komisija to predloži Savetu ministara EU.
Zvaničnici u Evropskoj komisiji su prethodno stavili do znanja da se u zahtevima upućenim Briselu za usvajanje ubrzanog postupka za eventualno vraćanje viza, poimence ne pominje nijedna zemlja zapadnog Balkana.
Zemlje članice bi na osnovu svojih podataka mogle zaključiti da je na tri, šest ili više meseci nužno vratiti vize nekoj državi zapadnog Balkana, ako se utvrdi da je došlo do "vanredne situacije" i mogućeg ugrožavanja bezbednosti prostora EU.
Savet ministara članica EU takvu odluku donosi "kvalifikovanom većinom" glasova što znači da su potrebna 73 odsto glasova svih članica EU. Pritom glas najvećih zemalja Unije ima "specifičnu težinu" od 29 bodova, a najmanjih tri ili četiri boda.