Krađa kulturne baštine (4): Nema države bez groblja
Generalno gledano, malo je onih koje je zaista briga za kulturno nasleđe ove zemlje, ali najveći deo onih koji se bar deklarativno bave tim pitanjem, nije baš najsigurniji o čemu se zaista radi. Sasvim je sigurno da, kada je u pitanju materijalna kultura, postoji pravi haos i otimačina o tome šta je nasleđe kojeg naroda, da li se ono deli prema teritoriji ili naciji.
Godinu iza nas obeležio je novi rat za jedan od simbola Bosne, srednjovekovne stećke. Nominacija ovih spomenika na Uneskovu listu dovela je do polemika između istoričara jer su u taj projekat zajedno ušli BiH, Srbija, Hrvatska i Crna Gora.
Zagovornici hiljadugodišnje bosanske državnosti stava su da su stećci autohtoni bosanski spomenik i da nema potrebe da ih se deli sa bilo kime. Oni naglašavaju da se stećci u zemljama iz okruženja nalaze uglavnom u graničnom području sa Bosnom, što dovoljno govori o celoj situaciji.
- Stećak je najznačajniji kulturni spomenik srednjovekovne bosanske države, reklo bi se njen kulturni biser. On je tipično bosanski, što se vidi i iz činjenice da je u srcu Hrvatske ili Srbije potpuno nepoznat. Od oko 60.000 stećaka, koliko ih je sačuvano, oko 50.000 je na tlu BiH, a ostalo u pograničnim krajevima Hrvatske i Srbije. To je prostor koji je uglavnom pripadao srednjovekovnoj Bosni - reči su profesora istorije srednjeg veka sa Univerziteta u Mostaru Ibrahima Pašića.
Svađa oko pasa
Šarplaninac
Od 11 pasa kojima je matična zemlja bila SFRJ, Srbiji su u "ostavinskoj raspravi" pripale su tri rase goniča, a šarplaninca ortački deli sa Makedonijom.
Hrvatska je dobila četiri rase, Sloveniji su prvobitno pripali planinski gonič i kraški ovčar; Bosni i Hercegovini bosanski gonič - barak, Makedonija se morala zadovoljiti podelom ekskluzivnog prava na šarplaninca. Tako je rešeno u prvi mah.
Srpski gonič
Posle naknadnih primedbi, Slovenija je, dosta džentlmenski, odgovorila na traženje iz Beograda da mu se vrati planinski gonič, ali je nastavila da se spori sa Hrvatskom oko istarskih goniča, a Bosna i Hercegovina se do 2002. sporila sa Hrvatskom oko pastirskog psa tornjaka, dok nisu zvanično podelili rasu na dva varijeteta - bosanski i hrvatski. |
S druge strane, istoričar Dubravko Lovrenović, čije stavove je Pašić u nekoliko navrata demantovao smatra da su stećci jedinstven kulturološki fenomen koji prostorno možemo smestiti u više zemalja regiona.
- Postoje veze između nekropola u BiH, Hrvatskoj, Srbiji i Crnoj Gori. U to vreme ovaj prostor nije bio politički jedinstven, ali je u kulturološkom smislu to bio u znatnoj meri. Recimo sami epitafi su pisani ćirilicom bilo da se nalaze na stećcima u Hrvatskoj, u BiH ili u ostalim zemljama o kojima je ovde reč. Jezik i pismo su ono što ih ujedinjuje i veže - ocenio je nedavno Lovrenović za medije u Federaciji BiH.
Očekuje se da odluka o stavljanju stećaka na listu svetske kulturne baštine Uneska bude doneta u martu ove godine.