Česnica za haške sužnje

Naročito je omiljen u Sheveningenu među srpskim sužnjima Haškog tribunala koje redovno posećuje da im kroz pravoslavnu duhovnost pomogne da opstanu u tom teškom okruženju, da ih ohrabri i uteši, ali i ukaže da je u trpljenju i veri spasenje.

Kako se u "sheveningenskoj dijaspori" Srbi spremaju za proslavu rođenja Isusa Hrista?
- Oni sa izuzetnim ponosom i velikom radošću iščekuju ovaj dan i počinju sa pripremama znatno ranije. Između sebe znaju ko šta najbolje ume da uradi i tako rasporede pretpraznične poslove, što im pričinjava veliko zadovoljstvo. Mi u parohiji smo im pri ruci. Sakupimo, a pošalju mi i naši ljudi iz sveta, novac koji im uplatim nekoliko nedelja pre Božića da bi oni mogli preko svoje kantine, iako je prilično skupa, da naruče potrepštine za praznik, između ostalog pečeno prase ili jagnje.

Da li će imati priliku da se molitveno okrepe i pričeste?
- Danas, prvog dana Božića, održaću liturgiju i pričestiti one koji su se postom pripremili. Nadam se da ću posle liturgije u Roterdamu na vreme stići u Sheveningen i da počnem bogosluženje u 13 sati. Znam da me s nestrpljenjem čekaju i da oni, koje treba da pričestim, do završetka pričešća neće uzeti ni mrvu hleba ni kap vode. Vojnici su to, disciplinovani.

Prestanimo da se delimo Šta biste ovog Božića poručili srpskoj dijaspori? - Poruka ne može biti bolja od one koju je izrekao naš sveti srpski vladika Nikolaj Velimirović: da se složimo, obožimo i umnožimo. I da ne zaboravimo srpsku sirotinju i sužnje roda svoga, koji su zatvoreni u Sheveningenu. Svima, a posebno nama koji smo napolju, dat je od Boga zavet da ne zaboravimo otadžbinu i svoj rod, jer ćemo kao narod početi da idemo napred i da živimo punim plućima kad prestanemo da se delimo i kada duhovno pobedimo ovo vreme i ovu strašnu destrukciju koja je oko nas.

Kako u pritvorskoj jedinici u Sheveningenu izgleda svetkovina Božića?
- Posle bogosluženja i pričešća pristupa se zajedničkoj mrsnoj trpezi. Oni serviraju đakonije koje su sami pripremili, a ja im donesem česnicu i praznične ponude koje im šalju naše sestre i majke iz Holandije: sarmu, prebranac, podvarak, kolače... Samo je problem što ne mogu da slave svi zajedno odjednom, već se dele u dve grupe. Zato imaju i dve česnice, a u svakoj, obezbedim im to, nalazi se po jedan srebrnjak kralja Petra Drugog Karađorđevića. Česnicu s radošću lome i radoznalo iščekuju da li će u svom parčetu naći srebrnjak. Prošlog Božića dobitnici su bili Ojdanić i Šainović.

Šta Božić, koji se slavi po starom julijanskom kalendaru, znači Srbima u Holandiji gde su već završene božićne svečanosti zapadnog hrišćanstva?
- Iako živimo među onima gde je već završeno božićno slavlje po aktuelnom gregorijanskom kalendaru, naši ljudi pokazuju veliko interesovanje za svoje praznike. Mada mi Srbi nismo crkven narod, ipak u srcu čuvamo našu tradiciju, prenosimo je s kolena na koleno. U Holandiji posebno se radujemo Badnjoj večeri, a mi sveštenici u sve četiri parohije se pripremimo da crkva bude sva u znaku svetkovine. Jer, crkva nije crkva samo sveštenika i parohije nego svih koji sa srcem u nju ulaze.

Kako u eri interneta uspevate da sajber generaciji mladih dočarate Božić?
- Bez obzira na to što su ta deca prezasićena i imaju sve što požele, prijatno je gledati dok ozarenih lica pijuču po slami, koju za njih prostremo u jednom delu crkve da im dočara štalu u kojoj se rodio Isus Hristos. Divno je slušati njihovu radosnu ciku kad u slami pronađu bombonu ili kakav drugi slatkiš. Oni bukvalno trepere od radosti. Raduju se, takođe, ne samo deca već i odrasli, kojih se u našoj crkvi u Roterdamu okupi oko 700 na Badnje veče, kad posle večernjeg bogosluženja u crkvu stupi badnjačar u narodnoj nošnji svečano unoseći badnjak. Ove godine prvi put imamo badnje drvo i 700 badnjačkih buketa iz majke Srbije, sa planine Jelice.