Srbija rekorder po broju zahteva za azil
Prema njenim rečima, u prvih deset meseci prošle godine azil je u državama Evropske unije zatražilo 33.500 ljudi iz zapadnog Balkana, a konačni broj će biti znatno veći, jer u zimskim mesecima dolazi do naglog skoka broja tražilaca azila.
Dosadašnji rekord zabeležen je 2010. godine, kada je u EU stiglo 29.680 ljudi.
Štiglmajer je istakla da je Nemačka najglasnija u zahtevima za ponovno uvođenje viza i da ona predvodi grupu država EU koje zagovaraju brz i jednostavan način ukidanja bezviznog režima.
Pročitajte još: |
Opasnost da do toga dođe postoji, rekla je Štiglmajer, istakavši da će procedura biti takva da se bezvizni režim suspenduje na šest meseci. Posle toga, Evropska komisija će dati izveštaj o efektima tog poteza i procenu da li je određena država i dalje potencijalno mesto odakle će opet nagrnuti azilanti.
Ako procena bude da je država rizična, pokreće se mehanizam za trajno vraćanje na vizni režim, rekla je Štiglmajer.
Prema njenim podacima, Srbija je rekorder po broju zahteva za azil. U 2011. godini iz Srbije je u države EU došlo 13.980 lažnih azilanata i ona je po tome bila na petom mestu u EU. Daleko iza nje su Makedonija (20), BiH (28) i Albanija (30).
Uprkos svemu što je preduzeto, podaci za prošlu godinu su još gori i sve zemlje zapadnog Balkana beleže rast broja tražilaca azila.
Čak 90 odsto su RomiOd ljudi koji dolaze iz Srbije čak 90 odsto su Romi, potom dolaze Albanci, a najmanje je Srba. Iz Makedonije udeo Roma je između 60 i 70 odsto. Iz Albanije dolaze samo Albanci, a iz BiH ima i Roma i Bošnjaka i Srba, a slično je i sa Crnom Gorom, kaže Štiglmajer. |
I dalje prednjači Srbija sa 15.135 azilanata za prvih deset meseci. Na četvrtom mestu od pet država regiona je BiH sa 4.095 potencijalnih azilanata.
Ona ističe da bi trebalo pronaći rešenje za taj problem, jer vraćanje viza ne bi bilo pošteno. To bi pogodilo milione ljudi koji ne zloupotrebljavaju bezvizni režim, a bila bi poslata vrlo loša poruka državama koje već rade na ispunjavanju kriterijumaa za uvođenje bezviznog režima, rekla je Štiglmajer.
Dosadašnji način rešavanja tog probjema, istakla je Štiglmajer, nije bio dobar, jer odgovornost ne može da bude samo na jednoj strani. Stvar treba postaviti tako da se iskoriste primeri država koje su uvele promene u procedurama za rešavanje azilantskog statusa i te zahteve rešavaju veoma brzo.
Mi zagovaramo dugotrajniji pristup ovom problemu, jer bi stvarno bilo nefer da se vize vrate građanima zapadnog Balkana. To bi uzdrmalo poverenje ljudi u EU i čitav proces evropskih integracija, zaključila je Štiglmajer.