Građani Srbije šampioni pesimizma
Ovo "Galupovo" istraživanje pokazuje da svega 12 odsto građana Srbije očekuje ekonomski prosperitet, dok trećina očekuje da im neće biti ni bolje, ni gore.
Pesimizam među građanima Srbije mogao bi da utiče na poslovne rezultate, upozoravaju stručnjaci. S jedne strane, pesimizam je rezultat loše situacije u zemlji, a sa druge je i odgovoran za skroman učinak srpske privrede.
Poslovno raspoloženje je vrlo bitno u svakoj privredi, smatra ekonomista Ljubomir Madžar.
"Upravo od gledišta na ekonomiju i život zavise i poslovne inicijative i nove preduzetničke ideje. To što je Srbija u vrhu pesimista znači, prvo, da realna situacija daje jak osnov za takvo razmišljanje. Pokazuje da i naši privrednici nemaju čemu da se nadaju. Drugo, ovo je loš predznak za bilo kakva ekonomska očekivanja. Na sva ograničenja, još imamo i teret paralisanog poslovnog sveta", upozorava Madžar.
Rezultati istraživanja pokazali su da je Evropa u dubokoj depresiji.
Kada razmišljaju o sudbini svojih novčanika, Portugalci su najveći pesimisti. Čak 85 odsto ispitanika strepi od ekonomskih poteškoća. Među deset najutučenijih naroda su i Francuzi, Belgijanci, Španci, BiH, Irci, Nemci i Poljaci.
S druge strane, ekonomski preporod iščekuju u Gruziji čiji stanovnici su, njih dve trećine, najveći optimisti. U nacionalne ekonomije se uzdaju i građani Azerbejdžana, Brazila, Mozambika, Kine, Perua, Indije...
Deo međunarodne studije "Galupa" je i istraživanje koliko smo srećni. Građani Srbije su deveti među najnesrećnijim narodima sveta. Po pesimizmu, ispred nas su žitelji Libana, Zapadne Obale i Gaze, Rumunije, Iraka, Portugalije, Tunisa, Irske i Poljske.