Jovetić: Mi smo isti narod

Postojan kao stubovi Ponte Vekija, moćan kao katedrala Sveta Marija Cvetna. Uticajan u klubu, crnogorskoj reprezentaciji. Izvan zidina "Artemija Frankija", kad utihnu svetla reflektora, skroman i jednostavan kao da dolazi sa Ostroga.

Toliko običan da ne ostavlja utisak superstara Fiorentine, evropskog i svetskog fudbala. Rečju: netipičan slučaj za balkansko podneblje, s druge strane, klasičan primer antizvezde neopsednute prepoznatljivošću i novcem.

Stevan Jovetić. Tako jednostavan, tako neporočan. Život za priču, a tek mu je dvadeset treća.

"Ne znam šta bih rekao", postiđeno obara oči. "Vaspitanje ponesete iz roditeljskog doma u grad, u svet. Ili ostavite negde na ulici, trotoaru. Mislim, bolje rečeno: znam da se nisam promenio, da sam ostao isti Stevan kao kad sam igrao u podgoričkoj Mladosti. I, to što sam ostao normalan, što ne glumim ludilo smatram najvećim uspehom. A, verujte, nije lako ostati s obe noge na zemlji. Slava ume da ponese", kaže Jovetić za "Žurnal".

U Firenci je prezadovoljan, podugačak je spisak onih s kojima se najviše druži...
"Sa Savićem, Tomovićem, Ljajićem i Seferovićem. Naši smo, razumemo se i retko razdvajamo. Korektan sam i sa ostalima, da ne bude zabune".

Koliko je uticajna srpsko-crnogorsko-švajcarsko-bosanska grupa, da ne kažem klan u Fiorentini?
"(Smeh) Nešto, valjda, govori to što nas je svake godine bar četvorica, petorica u klubu. Da je drukčije, igrao bi jedan ili nijedan s ovih prostora".

Ko je najveći laf u klubu, razumljivo, izuzev vaše malenkosti?

"Luka Toni je najduhovitiji, s njim nikad nije dosadno. I, Lupateli je čudo. Zezator prve vrste. Momci su, odista, "okej". Nema ljubomore, zavisti. Harmonija odiše klubom, zato i beležimo dobre rezultate. Ne sviđa mi se jedino što su naučeni da svak plaća svoj račun".

Vratiću se u Partizan Ostavio je Stevan Jovetić dubok trag u Partizanu, kaže da bi se vratio jednog dana. "Raduje me svaki dolazak u Beograd. Stigao sam u 14-oj, potom proveo u Partizanu pet prelepih godina. Čujem se sa bivšim saigračima, pratim sve šta se dešava u mom klubu. Nije floskula: srce je, zaista, ostalo u Humskoj. Voleo bih jednog dana da dođem po njega, odigram sezonu, dve, možda tri. Ukoliko procene da mogu da pomognem, u tom trenutku", kaže Jovetić.

Kako vam s ove vremenske distance zvuči "po vašem, po našem"?

"Srbija i Crna Gora su jedno, za mene. Nema razlike: isti jezik, isti običaji. Iste navike. Voleo bih da smo zajedno, opet u istoj reprezentaciji. Bili bismo tad mnogo jaki".

Crna Gora dobija Srbiju u bezmalo svim sportovima?

"Srećan sam što beležimo odlične rezultate, kao patriota i sportista priželjkujem nastavak serije uspešnosti na kontinentalnim takmičenjima".

Nismo ukrstili koplja u fudbalu, pretpostavljate li čije bi završilo u trnju?
"Ko bi to mogao da zna. Voleo bih da odigramo utakmicu, u što skorijem vremenu. Bio bi to odličan meč, velika fudbalska predstava. Srbija ima top-igrače, kvalitetan tim. Ne bi nam bilo lako, sigurno".

Crna Gora odlično gura u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 2014. u Brazilu. Posle četiri odigrana kola vodi na tabeli Grupe H sa 10 bodova, dva više ispred favorita Engleske. Slede Poljska sa pet, Moldavija četiri, Ukrajina dva i San Marino bez bodova.

Crnu Goru, kao i Srbiju, u martu čekaju velika iskušenja. Prvo 22. marta gostovanje Moldaviji, a onda četiri dana kasnije derbi grupe protiv Engleza u Podgorici. Pa, srećno, "sokolovi".