Potrošio 500 evra na predsednika

Postigao je veliki podvig za malu produkciju i nedavno ugostio stotog sagovornika, a kaže da je cilj emisije da jasno odgovori na pitanja o kojima se okoliši i da građani konačno upoznaju one koji im kroje kapu, bez obzira na to da li su iz Prištine, Beograda, Brisela, Vašingtona ili Berlina.

Sa kim vam je bilo najteže da razgovarate?
- Sa francuskim ambasadorom Žan Fransoa Fituom zato što je gospodin dva sata pre intervjua odlučio da govori francuski i kao službenog prevodioca doveo Albanku iz svoje kancelarije koja jedva priča srpski. Tako da sat vremena niti sam imao pojma šta on priča, niti je izgleda on imao pojma šta ga pitam. Ipak, na kraju se ništa nije "izgubilo u prevodu".

U ludnicu zbog Kušnera U promotivnom materijalu za emisiju "Slobodno srpski" koristite i događaj sa Bernarom Kušnerom. Koliko vam je taj događaj pomogao ili odmogao? - Taj promo spot na šaljiv način upozorava moje potencijalne goste da dobro razmisle pre nego što dođu u emisiju jer sam, kako reče bivši šef Unmika gospodin Kušner, lud jer postavljam nekakva neprijatna pitanja poput da li je bilo žute kuće. Taj događaj nije mnogo pomogao da se promovišem kao novinar, ja se ovim poslom bavim 11 godina, a to, što je njegov čuveni "osmeh" kao odgovor na moje pitanje i upućivanje "na lečenje" (u ludnicu, valjda) izazvao veliki publicitet i osude novinara, to treba da zahvalim kolegama, a ne njemu.

Je l' neko odbio gostovanje?
- Niko nije direktno odbio, ali je bilo zanimljivih situacija. Recimo Hajredin Kući, Tačijev zamenik potvrdio je da dolazi. Istog dana me zvao šef njegovog kabineta da pita gde je tačno naš studio, pa zatim da li može da kasni pola sata, ali posle višesatnog čekanja njegova savetnica mi je rekla da je on ipak otišao kod nas. Ni do dan-danas nije stigao. I Edita Tahiri je u poslednjem trenutku promenila ćurak, pa nas je zvala u njen kabinet da snimamo, jer navodno ne može da izlazi, tako da i od tog intervjua nije bilo ništa. A, predsedniku Srbije Tomislavu Nikoliću prvi poziv za emisiju poslao sam nekoliko sati po objavljivanju rezultata predsedničkih izbora. Dakle, od maja do novembra pisao sam još sedam ili osam zahteva, zvao najmanje 20 do 30 puta, potrošio oko 500 evra na telefon, jer Beograd zovem preko Monaka, razgovarajući sa predstavnicima njegovog kabineta i izgubio 200 dolara na opkladu sa prijateljem, jer sam se kladio da ću sa predsednikom Nikolićem uraditi intervju u 2012. godini.

Jeste li vi ili vaši gosti imali problema zbog gostovanja?
- Da. Imao je problema Ljubomir Maksimović, učitelj iz Gračanice koga je kako mi je rekao, gradonačelnik Gračanice skinuo sa platnog spiska, odnosno ukinuo mu je platu koju je dobijao od kosovskih institucija, zato što ga, kako kaže, nije dovoljno hvalio u emisiji. A, da sam ja imao problema, već bih to javno rekao.

Da li se na Kosovu govori slobodno srpski, naročito u medijima?
- To je stvar pojedinca. Govorim slobodno srpski u svakom mestu na Kosovu, ali znam mnogo ljudi koji to ne smeju, i za ovih 12 godina nisu nikada otišli recimo u Prištinu iako žive svega nekoliko kilometara od grada. Međutim, ako se svi, i Beograd, i Priština i Brisel i Vašington slažu da Kosovo bez Srba nije Kosovo onda mislim da mi moramo da govorimo slobodno srpski jer ga niko neće govoriti umesto nas. Kada je reč o slobodi izražavanja u medijima, ni tu nemam nikakvih problema i verujem da svako ko profesionalno radi svoj posao nema tih problema. Drugim rečima, sloboda izražavanja u medijima se neće ostvariti ako mi novinari nismo dovoljno hrabri, uporni i profesionalni.

Mreža u okviru koje radite se naziva nezavisna. Koliko su srpski mediji na KiM nezavisni, odnosno ko njih finansira?
- Kada je reč o finansiranju nijedan srpski medij nije nezavisan od finansijske pomoći i kada bi donatori zavrnuli slavinu mi bi slobodno mogli da stavimo ključ u bravu i slobodno srpski da ćutimo. Inače, glavni donatori srpskih medija su međunarodne organizacije koje se, doduše, svih ovih godina nisu nešto previše pretrgle, već nas podržavaju taman toliko da se ne ugasimo. Kada je reč o mojoj emisiji, garantujem da je to nezavisna emisija, na moje stavove ne utiču ni donatori, ni neformalni centri moći, ni politički, ni ekonomski, niti je to iko ikad tražio od mene. Moju emisiju već dve godine finansira USAID, a od sledeće godine ambasada Norveške i USAID zajedno. Mislim da smo malo nezavisnih emisija imali na srpskom jeziku u prošlosti, kada nije bilo donatora.

Kafana umesto pozorišta * Budimir Ničić rođen je 1977. godine u Prištini, a živi u Čaglavici. * Proveo je 11 godina u novinarstvu, prekalio se u KiM radiju, od 2006. je direktor jedinog Medija centra na Kosovu koji se nalazi u Čaglavici, od 2008. dopisnik je srpskog servisa "Glasa Amerike", autor na desetak dokumentarnih filmova i 2.000 TV priloga i reportaža. Od oktobra 2010. autor je i voditelj emisije "Slobodno srpski". * U slobodno vreme ide u kafanu, dok "se ne steknu uslovi za bioskop ili pozorište", u kojoj najrađe sluša pesmu "Nedo, mori, bela Nedo". * Poznat je i po redovnim posetama frizerskom salonu kod Mikija u Lapljem Selu, a na pitanje ko je najlepši novinar u Srbiji, odgovara: Odlična ideja za akciju "Vesti"! Nek čitaoci odluče, a ja evo šaljem svoju sliku!"

Koliko su srpski novinari izloženi političkim pritiscima?
- Nisam izložen nikakvim političkim pritiscima, mada znam da se pojedinim političarima ne dopada šta i kako radim. Neću reći kojim. To je naša javna tajna. A zašto? Zato što oni misle da se transparentnost u radu institucija koje vode zasniva na pukom prenošenju njihovih izjava i stavova, bez potrebe da se kritički analizira njihov rad. Ja, slobodno srpski, mislim drugačije. Uspeh u radu tih političara može se meriti isključivo zadovoljstvom građana, odnosno suštinskim poboljšanjem uslova njihovih života, a ne samo brojem žardinjera, klupa, kilometrima trotoara... Njihov problem je u tome što znaju da građani nisu zadovoljni, jer i dalje teško žive. S druge strane, kod nas svi se znaju, jer živimo u malim sredinama, tako da se ništa ne može sakriti, čak i ako bi se prećutalo u medijima.

Koliko ste zadovoljni kako se ono što vi radite predstavlja u Beogradu i šta nedostaje u izveštavanju o dešavanjima na Kosmetu?
- Na skali od jedan do pet moj odgovor je dva. Dakle, nezadovoljan sam, ali konačno ima nekih blagih pozitivnih pomaka. Zahvaljujući internetu, emisije "Slobodno srpski" se gledaju, a i komentarišu i u Beogradu. Ali, nedostaje suština - životne priče, posebno iz sredina južno od Ibra. Naše kolege vrlo retko dolaze iz Beograda, i kad dođu onda su ili na severu Kosova ili po nekim zabitima gde živi po desetak Srba. Niko ne izveštava o srpskim sredinama sa centralnog Kosova, gde živi oko 30.000 Srba kojih je svakim danom sve manje. Ako se ovako nastavi, opština Gračanica će uskoro postati većinski albanska. Nema priča iz Kosovskog pomoravlja gde se poslednjih 13 godina nije rodilo nijedno dete, jer u tom kraju iako živi oko 40.000 Srba nema bolnice, nego se deca rađaju u Vranju. Nema priča sa Brezovice gde hoteli zvrje prazni, a ljudi nezaposleni, gde su nekada najbolje skijaške staze u bivšoj Jugoslaviji potpuno zapuštene.

Dobijate li pomoć iz budžeta Republike Srbije?
- Medija centar i naša produkcija ne. Ministarstvo kulture Republike Srbije poslednjih nekoliko godina raspisuje konkurse za projekte, ali nikad niko iz tog ministarstva nije došao da nas obiđe da vidi šta i kako radimo, tako da se ti projekti, duboko verujem, uglavnom dobijaju preko raznih veza i vezica.