Depeše koje su uzdrmale svet (4): Tadić će uhapsiti Mladića
Posebno poglavlje svakako zauzima saradnja sa sudom u Hagu. Naime, Amerikanci su dostavili Koštunici, u julu 2006. godine, plan u 11 tačaka kako bi se ubrzala akcija hapšenja Ratka Mladića. Američki šerifi instruisali su ministra Dragana Jočića. Tri meseca kasnije ocenjeno je da plan nije sproveden, ali su američke diplomate izvestile centralu da hapšenje Mladića ostaje prioritet predsednika Borisa Tadića, koji u tom trenutku nije kontrolisao bezbednosni aparat.
U prvoj tački američkog plana navodi se da Koštunica treba javno da pozove na hitno hapšenje Ratka Mladića i naredi svim zvaničnicima da učine sve što mogu kako bi se ovaj cilj ispunio, upozoravajući one koji to ne učine da će odmah dobiti otkaz.
Američka ambasada u Beogradu obavestila je Vašington, "da veruje da je srpsko rukovodstvo, predvođeno Borisom Tadićem, daleko spremnije od svojih prethodnika da pomogne u potrazi za odbeglim generalom Ratkom Mladićem".
U depešama koje je objavio Vikiliks navodi se kasnije da Tadić i Vlada nesumnjivo žele da pronađu Mladića, što je preduslov za dalje korake na polju evrointegracija.
"Premda je termin 'potpuna saradnja' možda neuhvatljiv, važno je priznati napore sadašnje Vlade kako težak teret prošlosti ne bi zakočio srpsku budućnost", rekao je bivši američki ambasador Kameron Manter u depeši od 6. maja 2009.
Štap za Srbe"Nismo toliko sigurni da li su Evropljani spremni da rukovode Bosnom posle OHR", napisao je Ingliš u depeši pod nazivom "Šta da se radi s problemom zvanim Bosna". 
Čarls Ingliš
"Dok u Evropi, možda, veruju da je njena privlačnost dovoljna da se prevaziđu duboke etničke podele u Bosni i njene nefunkcionalne državne strukture, dokazi govore drugačije. Deo problema je u tome što je sama EU podeljena u pogledu Bosne", rekao je Ingliš. |
U depešama se navodi i da je šef kancelarije Tribunala u Beogradu Dejan Mihov, 5. maja 2009, rekao da je sastanke Akcionog tima kojima su zvanično predsedavali predsednik Nacionalnog saveta za saradnju s Tribunalom Rasim Ljajić i tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević vodio, zapravo, šef Kabineta predsednika Srbije i sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost Miki Rakić.
Mihov je to shvatio kao jasan pokazatelj da potragu za Mladićem Boris Tadić shvata kao lični prioritet. Prema tvrdnjama tog predstavnika Tribunala, potraga za Mladićem je veoma aktivna i sadašnja Vlada je veoma angažovana u saradnji sa haškim sudom, što "predstavlja veliku promenu u odnosu na prošlost".
Oklevanje Koštunice
U instrukcijama koje je dobijala i Koštuničina vlada navodi se nekoliko tačaka za pokretanje akcije koja je trebalo da dovede do hapšenja Mladića. Prema našim i procenama Haškog tribunala, kaže se u depeši iz američke ambasade u Beogradu, propusti u saradnji bezbednosnih službi (BIA, VBA i MUP) i izostanak rezultata su, u najmanju ruku, rezultat labave i neefikasne operativne strukture koju je postavila Vlada Srbije.
Operativne mere su, uglavnom, onakve kakve su bile pre nego što je načinjen Akcioni plan. Depeše Vikiliksa su nam pokazale i da akcija hvatanja Mladićevih jataka nije bila ideja Koštuničine vlade ili akcionog tima, već nalog iz Vašingtona. U jednoj od depeša, u sedmom predlogu za akciju Koštunici navodi se:
"Kao deo istrage, osobe za koje se sumnja da podržavaju Mladića ili imaju informacije o mreži koja ga podržava treba da budu odmah ispitane i, ukoliko je moguće, privedene. To bi uključilo visoke zvaničnike kao što su bivši šefovi vojne obaveštajne službe Aco Tomić, načelnik Generalštaba Krga i Mladićev sin Darko. Treba ih ispitati po istom osnovu kao i one koji su trenutno u pritvoru."
Savetovanje s PetruševimAmeričke diplomate, takođe, su javile o privatnoj rezervisanosti savetnika srpskog predsednika, koji se žale na nedostatak saradnje sa Rusijom. Jedan od njih, Miki Rakić, bio je posebno sumnjičav prema Mladićevim sledbenicima koji su se sastajali sa ruskim diplomatama. Rakić je čak putovao u Rusiju da bi od savetnika za nacionalnu bezbednost Nikolaja Petruševa tražio da mu kaže da li Rusi pomažu Mladiću, koji je tokom vojne karijere održavao tesne veze sa ruskom vojskom.
Zapadne diplomate kažu da se rusko odbijanje da sarađuje u tom slučaju uklapa u rusko nastojanje da podrije Haški tribunal koji smatra zapadnim instrumentom okrenutim protiv pravoslavnih Slovena.
|
Po svih 11 tačaka koje su isporučene Koštunici, američke diplomate javile su u Vašington istu ocenu - nije učinjeno.
"Vlada Vojislava Koštunice nije učinila skoro ništa što bi Mladićeve zločine stavilo u kontekst. U stvari, pre desete godišnjice masakra u Srebrenici, Koštuničina partija blokirala je posebnu rezoluciju kojom bi masakr bio osuđen. Koštunica je rekao da takva rezolucija ne bi bila neprikladna, ako ne bi sadržala jednaku osudu zločina nad Srbima. Ljajić nam je rekao da planira da "propusti" informacije o Mladićevim navodnim zločinima i ogromnoj finansijskoj dobiti tokom rata u Bosni, kako bi počeo proces demistifikacije, ali se to nije dogodilo i, kako kaže Ljajić, više nije ni u planu", izvestio je diplomata iz Beograda.
Opasni Dodik
Iz depeša Vikiliksa se moglo videti i kako nekadašnji miljenik Zapada Milorad Dodik, menjajući politički kurs polako pada u nemilost. On je od "konstruktuvnog" faktora, postao "opasan"!
Tajne depeše američkih diplomata pokazuju da tadašnji predsednik Republike Srpske Milorad Dodik poslednjih godina sve više izaziva nezadovoljstvo Vašingtona zahtevima za veću autonomiju RS. U depešama se govori o Dodikovom sve prkosnijem stavu i težnji ka secesiji, koju mnoge diplomate i zvaničnici u regionu vide kao najveću opasnost za stabilnost na Balkanu.
Dodik je otvorio stare rane kada je 2009. godine rekao da bosanski muslimani stoje iza napada na sarajevskoj glavnoj pijaci 1994. i 1995. godine, kada je poginulo više od 100 ljudi. Tadašnji američki ambasador u BiH Čarls Ingliš rekao je Dodiku da je poricati činjenice o tim napadima isto kao poricati Srebrenicu.
"Oni koji to čine biće tretirani kao oni koji negiraju holokaust - u najboljem slučaju smatraće se marginalnim elementima, na sumanutoj margini i sa duboko negativnim programom", rekao je Ingliš.
"Dodik postaje sve opasnije prkosan i jedak u odsustvu jasnog odgovora visokog predstavnika", napisao je Ingliš u depeši iz juna 2009. godine. U poruci se navodi i da je Dodik "pojačao tempo svojih napora da reforme unazadi i potkopa državu. Njegov cilj je, u najmanju ruku, da obnovi nivo autonomije koji je RS imala na kraju rata 1992-1995. godine."