Dobrica Ćosić poziva studente da se vrate u otadžbinu
“Sto pametnih i hrabrih, obrazovanih i poštenih Srba, ako se organizuju i žrtvuju za opšte dobro, mogu da preporode i spasu Srbiju. Vratite se u otadžbinu da se borite za preporod i spas Srbije!”, navodi se u pismu.
Kako se navodi, Organizacija srpskih studenata u inostranstvu održala je tradicionalnu Zimsku skupštinu u Rektoratu Univerziteta u Beogradu, sa koje je poručeno da će studenti nastaviti da doprinose ne samo budućnosti svojih članova već i Srbiji.
Studenti su zatražili da im se obrati Dobrica Ćosić, što je on učinio svojim pismom, koje je pročitano na skupu.
"5. oktobar nije imao kompetentnog vođu"“Petooktobarski prevrat 2000. godine, izveden narodnim gnevom i sa snažnom podrškom stranih obaveštajnih službi, bio je ideološki heterogen i sa nekompetentnim vođstvom. Jedan autarhičan supružnički režim, prožet korupcijom i kriminalom, a izolovan od evropskih i svetskih političkih tokova, smenio je poredak koji se samoproglasio ”novom demokratskom vlašću””, piše Ćosić. |
“Organizujte se u bratstvo istine za širenje istorijske istine o svom narodu koga je demonizovao i ozločinio neprijatelj. To je uslov našeg časnog opstajanja. To je vaša životna misija, ljudska, intelektualna, patriotska. Hleb i istina isto su nama danas”, navodi se u pismu.
Ukazujući da ga njegovo životno iskustvo opominje da ne treba on, kao čovek 20. veka, dakle prošlosti, da imenuje njihove ciljeve i odgovornosti, Ćosić poručuje da mladi ljudi sami treba da imenuju svoje i nacionalne ciljeve.
“Sve ideologije prošloga veka u porazima su okončane. Ne samo političke. Ako i Srbi imaju tešku sadašnjicu i neizvesnu budućnost, oni imaju burnu i bogatu prošlost koja se mora kritički, savesno da sagledava i uviđaju zablude i greške u nacionalnoj i državnoj politici koje danas uslovljavaju vašu sudbinu”, ističe Ćosić.
Prema njegovim rečima, istorijska i životna kriza srpskog naroda i njegove danas invalidne države, nije uzrokovana samo konačnim slomom Jugoslavije i njenog titoističkog poretka, iako ti porazi i danas posledično deluju na sveukupni život srpskog društva.
Prema njegovim rečima, taj poredak nije ispunio očekivanja i nade izmučenog i osiromašenog naroda Srbije i brzo se uvidela nova velika obmana srpskog naroda.
“Najpozitivniji ishod te neostvarene demokratske revolucije je izlazak iz međunarodne blokade i politički povratak Srbije u svetsku zajednicu naroda. Drugi pozitivni ishod petooktobarskog prevrata je ostvarenje značajnih političkih sloboda u javnom govoru, štampi i televiziji”, ocenjuje Ćosić.
On, međutim, napominje da je to nije bila sloboda samo za ljudsko dobro i društveni razvoj, nego i sloboda za nepoštenje, korupciju, pljačku društvene i državne imovine.
Navodeći da danas u svetu živi i radi više od četvrtine srpske populacije, u kojoj su stotine hiljada visokoobrazovanih mladih ljudi, on ističe da to “odlivanje pameti, znanja i mašte, što u razvijenim zemljama predstavlja intelektualni kapital koji u strukturi kapitala zauzima visoko mesto i preovlađujuću ulogu, predstavlja, možda, najveći poraz u poslednjim decenijama Srbije“.
Na kraju pisma studentima koji studiraju u inostranstvu, on izražava ubeđenje da su saglasni sa njim da srpsko društvo treba da postane prosvećeno, kulturno, stvaralačko, i da “ako to ne postanemo, nestajemo kao značajna evropska nacija”.
Međutim, ne slažu se svi sa ovim.