Da li je Srbija ekonomski "umrla" u 2012?

Da li je tokom 2012. i vaš novčanik izgledao ovako? Foto: westernjournalism.com

Dakle, ako čitate ove redove - vi ste mađioničar i sigurno je da možete da budete najmaje prvi savetnik svih ministara finansija ili ekonomije u svim zemljama sveta. Ono što prosečni Srbin zna o ekonomiji i ekonomisanju - to bi spasilo sve budžete ovog sveta, ali, nažalost, tim pitanjima se ne bave prosečni (čitaj: obični, normalni) ljudi, već političari i biznismeni, a oni će u najvećem broju slučajeva osiromašiti i svoju zemlju i svoj narod, ali će zato oni prosperirati...

Ova fotografija nema veze sa ekonomijom, ali pošto je ovo novogodišnja tema, valjda nećete zameriti - gde je nova godina, tu je i Deda Mraz/Baka Mrazica. A i lakše ćete podneti ono što sledi u tekstu... Foto: picturefordesktop.com

 

No, ovo nije priča o dobrim i lošim ljudima, već kratak pregled ekonomskih vesti koje su obeležile 2012. godinu u Srbiji. Eto, iz teksta koji je pred vama, otprilike možete da vidite da li je Srbija ekonomski umrla, zbog čega nam je bilo loše i zbog čega se nekima čini da nema svetla na kraju tunela. Krenimo redom...

Ako se srpska zastava i bude vijorila uz evropsku, to ne mora da znači ništa

JANUAR - Ova 2012. godina uopšte nije počela lepo jer je i sama najava za dalji razvoj događaja u našoj zemlji bila, najblaže rečeno, turobna. Uz samo mali osvrt na zemlje koje su 2004. godine postale članice Evropske unije, čemu Srbija neviđeno teži, bilo je jasno da još dugo, dugo ovde neće biti bolje, te da nas i u EU čeka beda.
 

FEBRUAR - Ohrabrujuće je, naravno, zvučala vest da Srbija nešto izvozi u 2012. godini. I to, ni manje ni više - "Zastava oružje izvozi na tržište SAD". Opet, divno je zvučalo i da Japanci kupuju "jelen" pivo... Jedan sladak biznismen (po nadimku, ne po ličnim preferencama autora) je čak najavio kupovinu "Jata"! Međutim, da li su to vesti koje ste osetili po svom džepu? Niste, niste... ali jeste osetili da nas je "ubila" zima početkom godine, i po novčaniku i po nemogućnosti probijanja kroz smetove i po činjenici da je, pro procenama, "ledeno doba" u 2012. godini Srbiju koštalo 500 miliona evra.

MART - Proleće. Sve se budi. Kako u prirodi, tako i u svesti ljudi. Valjda smo polako počeli da shvatamo da nas neko vuče za nos. Prvi su iz zimskog sna počeli da se bude oni koji nas hrane - poljoprivrednici. Njihov način borbe za poboljšanje položaja u 2012. godini nije bio da pohvataju i lupe "deset po turu" onima za koje su mislili da su lopovi... pardon, one iz vlasti na koje su se žalili, već da iritiraju sve ostale učesnike u saobraćaju, obične ljude, time što će izvesti traktore na puteve. Pokazaće vreme - nisu se nešto ovajdili...

Ignorišite ličnost u donjem desnom uglu fotografije, on više ne radi ovde

APRIL - Ah, najzad ću moći da kupim novi auto! Da li ste to pomislili kad je u aprilu ove godine otvorena "Fijatova" fabrika u Kragujevcu? Logično je da to pomislite, valjda ćete moći da dobijete neki kvalitet za nižu cenu - pa automobili će se proizvoditi kod nas. Ipak, po svom novčaniku znate da u Srbiji to nema nikakve veze... Mada, lepo je tekao april 2012. (osim što su se nastavili protesti poljoprivrednika) - saznali smo da redak mineral iz Srbije odlazi u svet, ali i da naša zemlja treba da dobije najveći solarni park na svetu!

MAJ - I dok su se sve ove "važne" vesti dešavale, evro je jačao kao zmaj. E, kako su izbori bili glavna tema u maju 2012. godine, mediji su mogli da počnu da proturaju narodu priče o kursu dinara, a da nas to ne zaboli mnogo. Sad će izbori, pa će nam posle biti bolje, zar ne? Ali, gazde su počele da spremaju prve otkaze zbog pada dinara, a kao posledica pada svrhe postojanja, umiranja nade i kupovne moći našeg čoveka u ovoj zemlji, saznali smo i da cene stanova padaju u sunovrat, bar za 30 odsto, ali će tek da padaju tokom godine.

JUN - Bože mili, čuda velikoga, gde postade od Srbije država. Da ne dužimo - dve vesti u junu 2012. - "Srbija uvozi srpske jabuke od Slovenaca" i "Albanske lubenice ubiše domaće". Mašala.

JUL - I tako... Prošli izbori, došla nova Vlada. I odjednom počeše na videlo da isplivavaju marifetluci, pronevere, lažne cifre u budžetu... Ispostavilo se da Srbiji treba jedno 4 milijarde evra da se "pokrpi" za osnovne potrebe. E pa ovde je odgovor na pitanje za novog premijera - gde će Dačić da nađe te pare: Nigde! (evo, sad je kraj godine i vidimo da je odgovor na to pitanje potpuno tačan).

AVGUST - Uz novu Vladu idu novi ministri, novi sekretari, podsekretari, verovatno i spremačice i kafe kuvarice... ali i novi guverner Narodne banke Srbije. To je nešto što mora da prođe kroz vesti godine, tako da evo - u avgustu 2012. na to mesto došla je Jorgovanka Tabaković. A ako nas pitate što na ovom mestu ne pominjemo ministra ekonomije (i regionalnog razvoja) Mlađana Dinkića - e pa evo - kad budete dobili po 1.000 evra za akcije, kako je gospodin ministar nekada najavljivao, tada ćemo ozbiljnije pominjati i njega.

SEPTEMBAR - Osim vesti o suši, protiv koje Srbija verovatno nikad neće naći leka u smislu navodnjavanja useva kad je vruće (iako takvi sistemi postoje u ozbiljnim državama), septembar nas je razočarao i vestima o položaju srpske valute i Srbije u svetu - činjenice da je dinar četvrta najgora valuta u svetu, kao i da smo rekorderi po cenama u Evropi, dovoljne su da se... snuždimo. Ali, utešite se, ima i gorih valuta od dinara (ako ste čuli da postoje) - to su: ganski cedi, indijski rupi i ugandski šiling.

OKTOBAR - Ako vam je srpska ekonomija i ranije bila puna nelogičnosti, znajte da se ništa nije promenilo ni u 2012. godini - u oktobru smo saznali da se cela jedna fabrika, nekada čuvena Fabrika automobila Priboj (FAP), može kupiti po ceni luksuznog stana u Beogradu! Aman!
 

NOVEMBAR - Bilo je razloga da se tokom 2012. setimo i nekih, kako to znamo da kažemo, lepših, starih vremena... Narodna banka Srbije je objavila da je nemačka marka još u opticaju! Ali, svi koji su pomislili da sa ta vremena vraćaju, bili su razočarani - razlog postojanja marke je obična potreba vođenja knjigovodstvenih evidencija u bankama... Šteta, nekad ste u Srbiji za 100 maraka mogli da kupite, pa... skoro sve (ipak, iskreno, teško da su to bila bolja vremena).

DECEMBAR - Jednog jedinog istog dana, 6. decembra, mogli smo da se podičimo dvema vestima - 1: da je prosečna bruto plata direktora u Srbiji 5,4 miliona dinara godišnje;  2: da MILION LJUDI u Srbiji živi bez ikakvih prihoda! Da li primećujete obrazac nelogičnosti u funkcionisanju ekonomije (i života) u Srbiji?