Poreznici broje vile i jahte

Na proveru vile i ostali luksuz srpskih bogataša: Dedinje

 

Od sledeće godine, obećavaju u Poreskoj upravi, ući će im u trag. Konačno, punu deceniju pošto je zakonom predviđeno, unakrsna kontrola bi trebalo da zaživi u praksi. Za početak, imućni građani Srbije, oni čiji imetak prevazilazi sumu od 35 miliona dinara, pozvani su da ono što poseduju i zarađuju - prijave poreznicima.

A šta će poreski "klinč“ doneti budžetu, to još niko nije proračunao. U Srbiji u ovom trenutku nema nikog ko bi mogao da nagovesti koliko je bogataša, ili makar koliko je skupocenih nekretnina. Zna se samo da je jezgro ekonomske moći i najskupocenijih kvadrata u - Beogradu.

"Mi trenutno radimo na projektu masovne procene tržišne vrednosti nepokretnosti u Srbiji", kažu za Večernje novosti u Katastru Srbije. "Ide se ka jednom javno dostupnom registru tržišnih cena nepokretnosti. Cene se uzimaju iz kupoprodajnih ugovora, mada u njima nisu obavezno i realni iznosi. Realni su kada se nekretnine kupuju preko hipotekarnih kredita, pa banka brine o sigurnosti kredita".

Vile, vikendice, jahte, džipove - u Srbiji danas poseduju i zvanično - nezaposleni. Tu su studenti sa podužim akademskim stažom, zvanično domaćice, supruge malih i velikih biznismena, sami biznismeni bez ikakvog dokaza da vode posao. I svi oni pokušaće i narednih godina da što manji deo svog novca daju državi.

"Verujem da će biti velikog otpora primeni ovog zakona", kaže Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu. "Tu je širok krug malih preduzetnika koji su smatrali da je utaja poreza uobičajena stvar. Tu su tajkuni koji su možda deo dohotka i prijavljivali, a deo nisu. Treća grupa su kriminalci, koji su nelegalno stekli imovinu. Svi oni će pružati veliki otpor".

Unakrsna kontrola prihoda i imovine poreznike bi trebalo da dovede do dva nova izvora prihoda. Najpre, do imovine na koju do sada nije plaćen nikakav porez, a potom i do prihoda koji su se u džepove pojedinaca slivali mimo bilo kakve evidencije.

"Primena Zakona o unakrsnoj kontroli je od ključne važnosti, kako za suzbijanje sive ekonomije, tako i za otkrivanja bogatstva stečenog nelegalnim kriminalnim aktivnostima ", dodaje Arsić. "Bitno je da se to uradi na sistematski način, da se počne od onih koji imaju najveće bogatstvo i da se ono uporedi sa njihovim primanjima, koja su tokom prethodne decenije prijavili Poreskoj uprvi. Mislim da bi prvi korak trebalo da bude da se ta imovina oporezuje sa 20 odsto, ali i da se proveri da li je legalno stečena. Ako nije, ta imovina bi mogla da se oduzme".

Hiljade onih koji do sada nisu prijavljivali svoje zarade i imetak, u pokušaju da izbegnu poreznike mogli bi deo imovine da prepišu rodbini, ili - firmi. I to je, kažu poznavaoci, normalna stvar. Voditi ličnu imovinu na firmu nije nelegalno. Ukoliko članovi porodice postanu vlasnici vrednih nepokretnosti, onda će oni moratu da dokazuju kako su je stekli.

"Moguće je da efekat neće biti velik, jer će širok krug ljudi tvrditi da su dobili nasledstvo, poklon", zaključuje Arsić. "Neće se to lako utvrditi. Posebno što tu treba biti oprezan da se ne oduzme imovina onima koji su je legalno stekli, ali možda nisu sačuvali sve dokaze".

Poseban zadatak, trenutno ne tako lako izvodljiv, jeste kontrola imovine naših građana u inostranstvu. Namera poreznika je da i nju uzmu u obzir, ali je istina da bez saradnje sa kolegama iz poreskih uprava tih zemalja - to neće biti moguće.

Prihode pevača u inostranstvu biće moguće proveriti razmenom informacija sa državama sa kojima Srbija ima potpisan sporazum o razmeni podataka - objasnio je nedavno Ivan Simič, v. d. direktora Poreske uprave. Tako će biti moguće proveriti koliko je organizator nastupa u inostranstvu platio pevaču za njegov nastup. Znači, pevač je morao da plati neku vrstu akontacije u državi u kojoj ima nastup, a razliku mora da plati u Srbiji, ako do nje dođe".

U Ministarstvu finansija i privrede ne kriju da u početku imovina s druge strane granica Srbije neće biti u fokusu interesovanja. Neće biti ni građani, takozvani „granični“ slučajevi. Sva pažnja usmeriće se na prave milionere.

"Poreznici će u prvoj fazi biti usmereni na kontrolu prijave imovine u Srbiji", kažu u Ministarstvu finansija i privrede. "Ako neko ne prijavi imovinu, ona će se lako naći preko drugih evidencija i registara. Imovina koja se nalazi u inostranstvu, neće se naći na dnevnom redu u ovom trenutku, ali u nekim drugim postupcima kasnije će i to biti utvrđivano. Zasada se očekuje da će poreski obveznici tu imovinu prijaviti u informativnoj poreskoj prijavi".