Zašto rok zvezde umiru mlade?

Pripadaju klubu 27: Džimi Hendriks, Kurt Kobejn, Dženis Džoplin, Džim Morison i Ejmi Vajnhaus

 

Istraživači su proučavali živote 1.500 severnoameričkih i evropskih rok zvezda u poslednjih pola veka, od Elvisa Prislija, koji je bio na vrhuncu slave 50-tih godina prošlog veka, pa do Arctic Monkeys koji su postali popularni 2006. godine. Stopa preživljavanja među rok zvezdama poređena je sa stopom u običnoj populaciji.

Rok zvezde, bez obzira na to da li su nastupali solo ili kao deo benda umirale su ranije od ljudi koji nisu rok zvezde a njihovih su godina, pola i etničke pripadnosti.

Međutim, zaključak je da su solo umetnici umirali dva puta češće od onih koji su bili deo benda.

Razlog još uvek nije poznat. Spekuliše se da može biti u vezi sa količinom slave koju solo umetnik može da postigne i podnese, u odnosu na članove benda koji je dele. Takođe moguće je da članovi benda predstavljaju podršku jedni drugima ali je potrebno još studija koje mogu da potvrde ili opovrgnu ove činjenice.

Količina droga među rok zvezdama, koja najčešće vodi u preranu smrt, je u vezi sa "pravilima i kulturom" koju donosi slava, međutim istraživači su kao dobru osnovu za to pronašli činjenicu da problemi u detinjstvu kao što su fizičko zlostavljanje ili rasturen dom igraju veliku ulogu u ovome.

Generalno, loši događaji iz detinjstva predstavljaju faktor rizika za korišćenje droga kasnije u životu. Polovina muzičara koji su umrli od droge ili alkohola su iskusili barem jedan neželjeni događaj u detinjstvu.