Kloniraćemo ljude za 50 godina?

Ser Džon Gurdon, britanski naučnik koji je radio na kloniranju žaba ’50-tih i ’60-tih godina prošlog veka i pripremio teren za kloniranje ovce Doli 1996. kaže da bi kloniranje ljudi moglo da se izvodi za svega 50 godina.

Biolog koji je osvojio ovogodišnju Nobelovu nagradu smatra da će ta tema podići kompleksna pitanja etike, ali da će ih ljudi prevazići budući da će kloniranje postati medicinski korisno.

On objašnjava da je veštačka oplodnja sasvim opravdano probudila sumnju kod ljudi u vreme kad se tek pojavila, ali da je postala široko prihvaćena kad se rodila prva “beba iz epruvete” Luiza Braun 1978.

Ipak, velika većina životinjskih embriona klonirana u poslednjih nekoliko godina ima teške deformitete, pa je potrebno da se na tehnici još radi.

Ovaj biolog je za radijsku emisiju BBC-a, "Naučni život" rekao: "Kada su završeni moji prvi eksperimenti na žabama, renomirani američki reporter me je pitao: "Koliko treba da prođe vremena do prvih testova na sisarima ili ljudima?"

Rekao sam: "Pa, to će se desiti u periodu od 10 do 100 godina od danas – neka bude za 50". Ispostavilo se da nisam bio daleko od procena, barem kada je ovca Doli u pitanju”.

Ovaj 79-godišnjak dodaje da kloniranje ljudi zapravo znači pravljenje identičnih blizanaca i da će doktori tada praviti “kopiju nečega što je priroda već proizvela”.

Tokom njegovih javnih predavanja koja su obuhvatila i govore na Oksfordu i Kembridžu, on je često pitao publiku da li bi dozvolili roditeljima preminule dece, koji više nisu plodni, da dobiju klon pod pretpostavkom da je tehnika bezbedna i efikasna.

"U proseku, 60 odsto ljudi glasalo bi za", kaže on.  "Razlozi 'protiv' obično su se odnosili na to da bi se klonirana deca uvek osećala kao neka vrsta zamene – kao da nisu vredna”.