Ispovest sestre ubijenog policajca: Policiji sam dala i muža i brata
Na Jelenina vrata su za 16 meseci dva puta zakucale smrtne vesti, prvi put u Baru, drugi put u leskovačkom stanu u naselju Dubočica, gde se vratila da nastavi život bez muža sa dvoje male dece, Anjom (7) i Mihajlom (3).
Sa suprugom Duškom (28), saobraćajcem, živela je u srećnom braku, u Baru, u iznajmljenom stanu. Brat Miroslav je 21. avgusta 2011. godine bio kod njih u gostima.
- Oko 22 sata oglasilo se zvono. Miroslav je otvorio vrata, a na vratima policija i hitna pomoć. Znala sam da je Duško poginuo - seća se Jelena.
- Ne znam kako bih preživela da tog momenta nije bilo mog milog brata. Mene je tešio, decu je sklanjao, organizovao je sahranu. Duško je bio moja velika ljubav, tuga je bila do neba, ali mi je brat pomogao da preživim. U Leskovcu mi je našao stan, u komšiluku, da budemo blizu njega i roditelja. I bio je mojoj deci i otac i ujak, ali je kratko trajalo - priča mlada žena kojoj su se suze ukočile u očima.
Crninu je skinula krajem avgusta. Bol za gubitkom supruga je počeo da tupi.
- Ujutro 14. decembra čula sam zvono na vratima i nekako sam osećala da je zlosutno. Kada su mi policajci rekli da mi je brat Miroslav mrtav, vrištala sam i čupala kosu. Mislim da me je ceo Leskovac čuo. Teško je bilo kada sam izgubila muža, ali srce mnogo više boli za brata, za svoju krv. Na odru sam mu rekla da se pomeri, da
Mala Anja predosetila- Za ručkom mi je ćerka rekla da za dva dana njen tata neće biti sa nama. Kada sam je u čudu pitala gde će biti, pokazala je palcem u pravcu Berana, gde je Duško sahranjen. Kada su policajci 16 meseci kasnije zazvonili na naša vrata u Leskovcu, Anja je rekla da je uja umro. Šokantno, ali živa istina - priča i krsti se Jelena Jašović. |
mi napravi mesto da idem sa njim - priča Jelena, dok joj majka Svetlana govori da mora da bude jaka zbog dece.
Jelenin suprug je poginuo na autoputu između Utjehe i Velikog Peska, vozeći policijski motor. Na njega je naleteo pijani vozač. Od Crne Gore dobila je penziju od 206 evra, što je nedovoljno za život, pa su joj premijer Srbije Ivica Dačić i direktor srpske policije Milorad Veljović obećali posao u leskovačkoj policiji. Ona se toga seća kao kroz maglu.
- Čini mi se da su obećali. Hoću da radim, ali kako da odem na mesto poginulog brata. Dok je bio živ, celu platu je trošio na moju decu, a on je za doručak mazao paštetu na hleb - priseća se sestra Miroslava Stamenkovića.