Zemljaci sve darežljiviji, Ratkovići sve štedljiviji

Ponovili se od glave do pete: Lucija Ratković sa sinovima

Naš golf jedva savladava krivine, a posebno uspone okovane snegom i ledom. A moramo po ovom nevremenu u Gornje Žapsko da Ratkovićima uručimo pomoć naših čitalaca, 300 australijskih dolara Mire i Ljube Novakovića iz Sidneja i oveću torbu garderobe Ksenije Naumović iz Ciriha.

Konačno stižemo u selo, ali stajemo ispred jednog uspona i nastavljamo peške do svog odredišta. Stara oronula kuća Ratkovića usečena je u brdo, na vrhu. Dolazi se napornim hodom. Nosimo i potešku zimsku obuću i odeću namenjenu pre svega dečacima, ali i njihovoj majci.

Počinje da se spušta sumrak, a suvomrazica se upija u kosti. U selu, na par mesta, po nekoliko dečačića sa sankama, u zimskim pletenim džemperima, rumenih obraza, idilična slika srećnog detinjstva.

U novoj odeći po drva: Ljubomir i Blagoje

Stižemo pred kuću gde nas dočekuju naši domaćini. Samo što su se vratili iz škole, Petar, koji pohađa drugi razred Srednje poljoprivredne, Ljubomir, prvi razred Srednje ekonomske i Blagoje, peti razred osnovne. Petar i Ljubomir dolaze autobusom, a potom pola sata peške do kuće. Blagoje se, upravo, vratio sa sankanja.

Počinje vetar koji donosi slab sneg. U brdu, pored kuće ima dosta snega, ali vredni dečaci raščistili su na vreme prtinu.

Prilozi iz Nemačke, Australije, Srbije...

Ratkovićima stižu donacije ne samo na adresu Redakcije "Vesti" nego i kućnu. Od Radojice Belašina iz Nemačke dobili su 150 evra, isto toliko i od Žike iz Minhena, 300 AUD od anonimne dobrotvorke iz Australije, 7.230 dinara od Nenada Relića iz Beograda.
Uz prilog od 300 dolara, uručili smo Ratkovićima i pismo Novakovića iz dalekog Sidneja:
"Majci Luciji i sinovima Petru, Ljubomiru i Blagoju želimo da se hrabro drže u teškoj životnoj borbi koja ih je snašla gubitkom oca i supruga. Sigurni smo da će ljudi dobre volje pomoći u vašoj situaciji i da će se ova akcija nastaviti. Želimo vam sećan Božić i Novu godinu."

Lucija, na čijem se licu vide sreća i zadovoljstvo jer su im donacije došle u pravi čas, hvali svoju decu koja su joj veliki oslonac u životu, od kako je tragično umro njihov Radovan, brižni suprug i odgovorni otac.

- Ne treba im govoriti, svako od njih trojice zna svoj deo posla. Evo, pre nego što naiđoste oprala sam veš. Petar mi zahvati vode, ujutru, sa česme koja je napolju, zagrejem je na šporetu, a onda ponovo nosim napolje da perem u koritu. Prostrla sam ga na žicu, da ga vetar izduva i mraz prosuši, pa ćemo ga uneti unutra, u tu jednu sobu gde smo svi na okupu - kaže Lucija.

Dogovorom do cilja

Zahvaljujući donacijama, ali i pismima podrške, majka Lucija i njeni vredni sinovi kuju planove za srećniju budućnost.
- Ne smemo da ostanemo u ovoj kući, staroj više od 100 godina. Živimo u jednoj sobi, jedinoj sigurnoj jer u ostale dve urušava se plafon. Štedećemo, imamo i mehanizacije za poljoprivredu, videćmo, prodaćemo ako treba da dođemo do krova nad glavom. Deca su mala, ne mogu da obrađuju ovu posnu planinsku zemlju, a odakle novac za benzin? Još se dogovaramo, savetujemo sa komšijama, igumanijom iz manastira Sveti Stefan, pa ćemo tek tada odlučiti šta da radimo. Važno je da štedimo svaku dobijenu paru, zato nam je svaka donacija zlata vredna. Samo tako ćemo da imamo kućicu sa dve sobice u kojima ćemo stanovati i nećemo strepeti za svoje živote - završava priču Lucija.

Ruke joj pocrvenele, ogrubele, radi po ceo dan, kuća dotrajala, zidovi ispucali, tavanica kao rešeto, soba sa zemljanim podom, ali sve čisto, blista. I, deca čista, Lucija brine o njima, o ugledu Ratkovića, posebno umrlog Radovana, cenjenog i poštovanog u selu.

Sad će ređe veđ prati: Majka Lucija

Dok sedimo, i uz kafu pričamo i beležimo šta su sve dobili i uručujemo donaciju od 300 AUD i torbu sa stvarima, dečaci rade po dvorištu. Raspodela posla se zna, a nju određuje najstariji Petar. On donosi vodu u kofama, trebaće za umivanje i pranje. Ljubomir cepa drva, a Blagoje unosi naramke.

Vade se stvari iz kese. Dobrotvorka Ksenija je poslala cipele za Blagoja, tu su duksevi, pantalone, majice... Brojevi obuće ne odgovaraju Petru i Ljubomiru. Ne mogu da skriju razočaranje, ali zahvalju Bogu i za ovo što imaju.

POZIV DONATORIMA

Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na e-mail adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta telefonom na br: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.

- Presrećni smo, para ćemo imati ako nam nešto od zaliha nestane i hitno zatreba da se dokupi. Štedećemo, ostavljaćemo na stranu, kuća nam se urušava, to nam je prioritet za ubuduće. Moramo nešto preduzeti da nas ne bi jednog dana zatrpala na spavanju. Hranu trenutno imamo, zaklali smo svinje, imamo zimnicu krompira, pasulja i brašna. Drugo nam ne treba, nismo navikli na luksuz.

- Deca vole slatko, napravim im kolače, vanilice i gurabije, koje obožavaju. Vole i čokolade i euro krem, ali za to nemamo para. Moramo da štedimo, ne smemo se razbacivati - navodi Lucija.

Njihov cilj je da prođe zima, a onda da krenu sa izgradnjom manje kuće, prizemne, skromne, ali tople i sigurne. I uspeće ako i dalje budu štedljivi, a naši čitaoci ovako darežljivi.