Promenjiva ćud Božje čestice, fizičari zbunjeni
Dva različita merenja, pokazuju različite mase pronađene čestice, iako doduše vrlo male razlike. Rezultat je to prezentacije naučnika iz CERN-a prošle nedelje, tačnije 13. decembra.
Otkako su fizičari pronašli česticu za koju tvrde da je Higsov bozon, još u julu, podvrgnuli su je temeljnom proučavanju kako bi otkrili detalje te čestice. Iznova su sudarali talase protona u Velikom hadonskom kolajderu (LHC), kako bi u opštem metežu koji nastaje njihovim sudaranjem, uočili tek nekoliko Higsovih bozona, pre što se oni raspadnu u druge čestice.
Problem se pojavio u jednom od dva merna instrumenta u LHC-u, koji služe za proučavanje Higsovog bozona - ATLAS-u. Tamo jedan kanal proizvodi dva karakteristična fotona, dok drugi stvara četiri čestice leptona, nakon sudaranja talasa. Iz oba kanala fizičari iščitavaju masu Higsovog bozona tokom propadanja tih čestica.
"Postoji blaga tenzija između dve mas3. One su kompatibilne, ali nisu super-kompatibilne", ističe fizičarka Bet Heineman s Berkelija, koja radi na ATLAS-u.
Kanal s dva fotona iščitava masu Higsovog bozona od 126,6 GeV-a (gigaelektronvolti), ili oko 126 puta veću masu od protona. Drugi kanal, onaj s četiri leptona, pokazuje masu od 123,5 GeV-a. To je sićušno nepodudaranje, ali svejedno je čudno, jer bi Higsov bozon trebalo da ima jedinstvenu masu. Naučnici su tu nepodudarnost primetili i pre, ali smatrali su kako se radilo o problemu kalibracije mernog instrumenta. Njihova pretpostavka ispostavila se krivom, jer i nakon kalibracije, nepodudarnost je ostala, prenosi Wired.
Jedno od verovatnijih rešenja te zagonetke je da se radi o takozvanoj statističkoj fatamorgani. Naime, kanal s četiri leptona analizirao je tek 10 Higsovih bozona, dok je kanal s dva fotona uspeo da analizira njih 500. Da bi bili u potpunosti sigurni, u bilo kojem slučaju - ili statističke pogreške ili prave nepodudarnosti, naučnici moraju imati analize stotina hiljada, ili nekoliko miliona Higsovih bozona.
LHC-ov drugi eksperiment, CMS isto tako meri masu Higsovog bozona i daje vrednost od oko 125 GeV-a, što odgovara ATLAS-ovim merenjima, tako da ipak sve upućuje da se Higsov bozon ponaša pristojno kao i da ipak nema pojava koje bi bile van standardnog modela fizike. Ipak, dodatna merenja u ATLAS-ovim kanalima su potrebna, kako bi se uklonila svaka sumnja.