Da li je postojala veza Šarićevog kapitala i Miškovićeve Delte?
Prva od spekulacija bila je da se istražuje finansiranje Belvila, koji je gradila Miškovićeva firma "Blok 67" za potrebe Univerzijade, a potom je takođe njegova Delta real estate preuzela naselje i prilagodila ga tržištu nekretnina. Još pre dve godine austrijska štampa je izveštavala da je preko njihove centrale Hipo banke plasiran kredit od 100 miliona evra za taj posao, a pozajmica je u potpunosti bila obezbeđena depozitom koji je preko svoje kompanije u Lihtenštajnu položio Šarić. I danas se sumnja da nekoliko stotina neprodatih od ukupno 2.200 izgrađenih stanova u Belvilu, zapravo pripada Šariću, ali o tome još nema preciznijih dokaza, piše Danas.
Uglavnom, zbog te transakcije "pao“ je jedan od direktora lihtenštajnske ispostave Hipo banke, a priča je bila ponovljena i na suđenju Šarićevoj organizaciji pred Specijalnim sudom u Beogradu i u Banjaluci.
Na tim suđenjima bilo je reči i o druga dva velika posla koja je Šarić, u vreme kada je za njim već bila raspisana poternica, imao sa Markom Miškovićem. U prvom slučaju reč je o pozajmici koju je sin najpoznatijeg srpskog biznismena uzeo od narko-bosa. I u domaćim i u austrijskim medijima već izvesno vreme se tvrdi da policija ima dokumentaciju koja ukazuje da je mladi Mišković za Šarića vršio "ispitivanje tržišta", što je jedna od omiljenih formi za pranje novca, a zapravo je od njega uzeo keš od pet miliona evra. Taj novac je potom vratio preko kiparske Great Investments Coorporation (za koju se veruje da je Miškovićeva) na račun Šarićeve "Financial Angels". Tvrdi se da je dokaz o toj transakciji pronađen u policijskoj kontroli bivše Metals banke (sada Razvojne banke Vojvodine), koja je u vreme tog posla bila pod kontrolom narko-bosa, a reč je upravo o dokumentu koji je pre nekoliko dana, gostujući u emisiji Utisak nedelje na televiziji B92, pokazivao prvi potpredsednik vlade Aleksandar Vučić. Takođe, "pozajmicu" za Šarića od pet miliona evra trebalo je da Mišković obezbedi preko Univerzal banke, u kojoj se tvrdi da ovaj domaći biznismen, preko kastodi računa drugih banaka, ima većinski udeo. Taj posao, međutim, nije realizovan, jer se u međuvremenu desila međunarodna policijska akcija "Balkanski ratnik", tako da Šarić više nije mogao da se pojavljuje kao klijent.
Tek treći nivo saradnje, koju će pokušati da dokažu domaći policijski inspektori, jeste veza Šarićevog kapitala sa privatizacijom putarskih firmi. I tu se tvrdi da je zapravo novac iz narko-poslova Marko Mišković upotrebio za kupovinu 70 odsto kapitala Preduzeća za puteve Beograd, a kasnije je preko te firme, koja je u međuvremenu postala deo Nibens grupe u vlasništvu Mila Đuraškovića, kupovao druga putarska preduzeća. Iz njih je, veštačkim stvaranjem obaveza, kredita i međusobnih pozajmica isisan kapital. Nibens grupa, koju su činila nekada respektabilna preduzeća niskogradnje, bila je jedna od najangažovanijih na državnim projektima, jer je osim održavanja puteva radila i na izgradnji Koridora 10. Iako je ministar za infrastrukturu, sada za saobraćaj, Milutin Mrkonjić tvrdio da država redovno plaća odrađene poslove, zaposleni su mesecima protestovali zbog neisplaćenih zarada i tvrdili da su firme "očerupane", ali su uglavnom kod institucija nailazili na zid ćutanja.