Četvrtak 13.12.2012.
06:52
M. Roknić - Vesti

Srbin sa 1.500 hektara zemlje u Kanadi

Gosti u iščekivanju srnećeg gulaša
 

Za jelovnik se brine dvadesetak lovaca, koji cele sezone pune zamrzivače zečevima, srnama, losovima, divljim ćurkama i guskama.


U novembru je grupa lovaca krenula u jednonedeljni lov, u 150 km udaljeni Vest Loren, gradić od nekoliko hiljada stanovnika, čija su polja i šume prepuni divljači. Tu se nalazi i mala crkva Svetog Ilije, a pored nje bivša sala srpske škole i letnja terasa, koju lovci sada koriste za svoju bazu. Izgradili su ih prvi srpski doseljenici u taj gradić posle Drugog svetskog rata, kada se u tu regiju naselilo nekoliko desetina srpskih porodica. Sada ih je samo trojica.

Ljuban Stanković i Mile Škrba pripremaju večeru
 


Na završnoj večeri još jednog uspešnog lova servirao se gulaš od srnećih srca. Ulovljene srne čuvao je vremešni Nikola Nik Agbaba, 74-godišnji Ličanin i jedan od trojice preostalih Srba u Vest Lorenu. Vlasnik najpoznatije mesare u tom kraju, Agbaba je uvek bio od pomoći lovcima, ali sada ga je, kaže, izdala snaga i nije od neke velike koristi, ali je uvek tu.

Prtljag gaće i košulja

- Ova zemlja svima pruža šansu. Ko hoće da radi, može lepo živeti. Ja sam iz Like, iz Gračaca, došao sa jednim gaćama i jednom košuljom. Nikoga ovde nisam imao, ali se posla nisam bojao - priseća se Nikola Agbaba dana kada je zakoračio na kanadsko tlo.
U Vest Lorenu je živelo pedesetak srpskih porodica, a nedeljom su se okupljali kod crkve. Za Svetog Iliju pekli su i po dvedesetak prasića, a znalo se okupiti i 800 duša na slavi. Većinom su to bili ljudi koji su u Kanadu došli posle Drugog svetskog rata. Stari su pomrli, a mladi otišli u velike gradove, baš kao i njegovo četvoro dece, koji žive u 5.000 kilometara dalekom Vankuveru.

- Ova crkva je moja kuća. Paroh dođe samo za Svetog Iliju, a ostale dane dolazim ja - počinje svoju priču Nikola o lovcima, sa kojima zajedno brine o crkvi jer su oni koji su je sagradili odavno pomrli.


Polako pristižu i lovci, Radovan Ćutureja, Mile Škrba, Goran Knežević, Dejvid Dražić, Ljuban Stanković, Dane Đurakov i Majk Katar, jedini Slovak među njima. Lov im nije bio berićetan, "pala" je samo jedna srna. To i ne čudi jer su u ovom lovu morali koristiti samo kremenjače i luk i strelu, a tim oružjem se lako promašuje. Prethodnih dana bili su uspešniji, a Nik ih zadirkuje da su natukli srna kao da su bili u ratu. A oni uzvraćaju da pamte i uspešniji lov.


Među njihovim gostima uvek je na prvom mestu Mile Perzanović, jedan od najvećih zemljoposednika u tom kraju, čije se imanje prostire na hiljadu u po hektara. Nikada nije bio u zavičaju, a otac mu je došao posle Drugog svetskog rata iz Dudovice u Vojvodini. Sada ga, kaže, sinovi sve češće pritiskaju da ih vodi u Dudovicu, da vide gde se deda rodio. I sprema se da im ispuni želju.


Lovci za Mileta imaju samo reči hvale. Najbogatiji je i najbolji čovek u kraju. Gaji duvan, soju, suncokret, kukuruz. Na njegovoj zemlji love. A dozvola je doživotna.


- Love na mojoj zemlji i ja sam ih zavoleo. Sada smo dobro društvo. I oni imaju svoje biznis. Neki u fabrikama, neki u svojim radnjama, niko ne broji zjake. Svi su oni dobri ljudi, dobri Srbi i dobri Kanađani. Decu smo iškolovali i nešto stvorili!

2024 © - Vesti online